Школски лист

— 132 —

А јели начин васпитања, који је овладао у бољим порО дицама, удееан да спреми дете за ту борбу ? Само онај побе ђује ко је јак и срчан, а ми смо, уместо да смо се старали да деца стеку та својства, децу нашу размазили и разњежили и као слаботиње и мекушци остављају она праг родитељске куће. А како пролазе мекушци ? Погледајте у живот, обазрите се ио ирироди и видећете да редовно проиада све што је мекушно. Зато се врло варају они родитељи, који мисле да чине деци љубав, кад их мазе и кад њихову удобност стављају као највиши обзир. Кад деца одрасте и постану људи, онда ће да клону при првој беди, која их снађе и увидеће, да им таква љубав није донела никаква благослова, него ће је можда и да ироклињу као извор евој несрећи у животу. (Свршнће се.) ШЕДАТОРН У НШИШ ШКОЛАША. Нема сумње, да је учитељовање најтежи поеао, који непрестано троши моралну и Физичну снагу учитељеву, док га накослетку сасвим не ослаби и пре времена у ладни гроб нес.прави. Из дана у дан умно и телесно радити цабогме да кроз дуг низ година јако оттети здравље јадног учитеља; а да и неспомињемо друге околности, које то још подпомажу и убрзају. Имати пред собом до стотипу деце, па свако ма и у најмањој мери образовати и васпитати, нреголеман је то рад за једног човека. Ову би околност требало узети у достојан обзир и гледати, како да се тој незгоди доскочи. Питање је дакле, како да се ту помогне? Овој незгоди једва да има лека. Узаконити, да учитељ сме држати само два разреда са 30—40 дечице била би велика олакшица за њега јер ту би му требало тек половину своје счаге да у рад уложи, а тиме би нриродно снага му дуже трајала и дуже би могао и да ради и да живи. Признајемо отворено, да је то немогуће, јер нам је познато, да наш народ једва издржава и једну школу с једним учитељем, кад је већином сиромах а издатци су и онако иреголеми. Учитељство дакле приморано је да само себи помоћи тражи; а то би се ма и у малој мери постигло увађањем шедатора у школе. Ова система особито је нужна тамо, где учитељ има више разреда, а може користити и у једноразредној школи. Уваћање шедатора у школе није никаква новина, јер су их практиковали још стари педагози, као Ланкастер и др., а и наши стари учитељи су их радо употребљавали. И писац ових врста увео их је у своју школу пре две године што му је и дало новода да о њима на овом месту неколико речи наиише. Ова система несме ући у школу у целој својој опширности као некада, кад је изазвала нужда у недостатку учитељских сила. Она у данашњој школи може и сме имати места само нри механичним школским