Школски лист

- 206 -

скеи унесе се у пароброд, ко.ји се у 11 часова пре подне из Новога Сада крене и у пол један после подне у Карловце стигне. Међутим од рана јутра оживиле беху све улице карловачке. Изасланства из Панчева, Земуна, Београда, Вуковара, Сомбора и других србских места, најодабранији синови и кћери народа србског, међу овима многи учитељи и учитељице, млади Срби реда ученога, најодабранији писатељи и уметници србски, унраво рећи цвет народа србског, чекаху на станици карловачкој. Кад пароброд иристане, сви присутни у ред се поставе и одневају Бранкову химну. Чланови зоре изнесу из нароброда метални ковчег и у њему земаљске остатке Бранкове, свештенство даде благослов и спровод се уз појање .Свјати Боже" и звонење звона крене у Карловце. Пред отвореном саборном црквом на приуготовљени самртнички одар положе србски писатељи и уметници ковчег Бранков, који се са многобројним венцима украси. Петар Деспотовић као говорник бечког одбора иреда земне остатке Бранкове карловачком одбору, а господин Ж и в к о Г о ј к о в и ћ адвокат одговори у име одбора карловачког. Затим свештенетво уз припомоћ певачких дружина сврши кратко опело, на које сва звона опет зазвоне и спровод се у најбољем реду уиути иокрај гимназије к Стражилову. Напред су ишли ученици гимназије, за овима слушаоци висших школа и Богословије, певачке дружине, чланови бечког и карловачког одбора, венценосци са 80 венаца украшених садивно извезеним лентама и надиисима, свештенство, за тим ковчег Бранков, ког су наизмевце носили књижевници, уметници и слушаоци великих школа. За ковчегом стуиаше најближи сродник Бранков г. Риста Михајловић из Вуковара и друга му родбина, иредставници учених друштава, србски несници, књижевници и гости из Црве Горе и Србије и из других србских крајева, и многобројан народ. Кућа близо дворске баште, у којој је Бранко као ђак становао, означена је била наднисом и сликом његовом. Код дворске баште ирешавши нреко потока упути се снровод кроз Белило путем к Стражилову. Четири је часа после иодне било иревалило кад спровод стигне у долину Стражиловачку. Ту се ^од крста. на сред долине иоложи ковчег и певачи одпевају несму: „Стражило красно Стражилово" бранков текст ио комиозицији нрослављеног музичара србског Дра Јована Пачу-а. Затим је члан „Матице Србске" г. Миша Димитријевић држао свечани говор у славу Бранкову, носле којега певачи одпевају Бранкову химну: „Лисна горо Стражидово ирими твог славуја." Чланови одбора карловачког подигну ковчег и понесу горе на венац Стражиловеки праћени од многобројног народа стазом за то сиремљеном. На највишем врху средње Стражиловске горе пред-озиданом гробницом спусте носиоци ковчег и свештенство уз последњу литију за упокој очита молитве за сиасеније душе Бранкове а сав народ одпоје у трипут „Вјечнаја памјат." Уз појање књижевници и уметниди унесу ковчег у гробницу и положе га на место вечнога му покоја до суђена данка. После тога се одмах гробница зазида. Сунце је већ за гору заилазило кад су се иратиоци са Стражилова у Карловце вратили.