Школски лист

— 195 -

учитељске школе много нуждеије него ученицпма других школа. За нетдесет година од како памтим и живим у близкости србске учигељске школе Сомборске, сведок сам био многе натње и многих невоља, са којима се борише сиромашни синови србски, ко ји се учише и ко'и се уче у србској учитељској школи. Док је, по некадашњем пропису само по четири дневна школска часа било, могли су још сиромашни приправниди учећи децу и пишући у писарницама ответничким храну себи заслуживати, али од како приправници ио седам и осам часова на дан у школи провести и осим тога много код куће учити и писати морају, није им се могуће на овај иачин издржавати и сад већ друге за њи помоћи нема осим стипендија. Али стипендија за приправнике довољно нема, и што их има, тако су малене, да се, ни најпростије живећи, једино с њима на крај излазити неда. Пре него што је неумрли добротвор ириправничке младежипокојнн владика Платон Атанацковић установио „Платонеум" постајала је у србској учитељској школи овој само једна једина етипендија од 40 Фр., коју је основао 1820. године пештански грађанин Ђорђе Раља и супруга његова Марта рођена Смиљанића. Народни сабор одредио је за питомце ове школе из народних Фондова само 10 стипендија по 80 Фор. а из закладе Платонеумске, издају се 15 малих стинендија (6 по 80 Фор.; 3 но 60 Фор. и 6 по 50 Фор.) Са ово неколико речи намеран сам да обратим пажњу ербског народа на ту околност, да су србској учитељској школи сомборској а понаособ младежи, којасеуњој учи, нуждни добротвори, и да је овако доброчинство данашњим даном најумјестније и од највеће користи по народ наш. С тога умољавам господу народне учитеље, свештенике, ответнике и друге родољубе, који уплава и важности код народа имају, да имућпије људе у народу нашем, који своје деце немају, упознаду са задатком, стањем и потребама србске учитељске школе и њених питомаца, па да пастоје у даној прилици својим саветом и обавешћивањем норадити око тога, да оваки имућни људи постану добротвори народни у најплеменитијем емислу, једни прилажући иа умножење Фондаза учитељску школу Сомборску и оснивајући закладу за учитељски просеминар ; други по примеру неумрлога епископа Платона оснивајући закладе на издржавање приправника, а трећи напоследку, по примеру недавно упокојене Терезије