Школски лист

— 226 -

се не може ниједан део да уклони, а да се течај целине не прекине. Исто тако као са луксусом стоје ствари и са тако званом тежњом за уживањем. Без потрошње, коју она условљава, био би немогућ даљи оистанак оних многих, који раде и производе. Али ако и не пристајемо уз оне многе, који наше доба проклињу због луксуса и жеђи за уживањем, ако и допуштамо, да такав развитак као нека врста коби, која се не да отклонити, кроз модерни свет пролази, као неки природни процес, који ми не можемо у целом да регулишемо, то смо ипак мнења, да има при том неких ствари, које по свом животном интересу заслужују, да се на њих обазру како поједини тако и већа друштва Имамо ту пре свега другог на уму васпитање, у ком се и онако налази доста често корен друштвених зала. Од нормално развијеног човека се захтева, да је подобан за примање надражаја, који с поља долазе, јер то је основан услов енергичке делатности и што је та делатност појединца и целине неопходна за даљи опстанак једног и друге. Ко не ради, тог једе рђа. Али је познато искуство, да неки надражај при истој апсолутној јачини производи на нас врло различан утисак по томе, да ли он сам утиче, или пак у друштву са другим надражајима, који у исто доба долазе, или су му предходили. Од највећих и најкобнијих грешака у васнитању је ето баш то, да се на ту страну човечије битности не нази; пуштамо да на дете многи надражаји утичу и начинимо га тако неосетљивим за нове, ако нису исти јачи од предходних. Да разјаснимо то на простом примеру. Вино је на сваки начин јако дражило. У пределима, где роди много вино, налази се доста родитеља, који сматрају вино као неоиходно за живот и који га због тог лију већ у децу па и против њихове воље. Млад организам навикне се на то уживање, алн оно мора од године до године да се повећава, ако ће надражај да остане истомеран, ако ће чуство задоволења даље да постоји, шта више организам није подобан за рад, ако се не може у девет, у једанасет сати, о ручку, у два сата, у четири сата и о вечери бар по, али још боље читава литра у грло да саспе. Па тада се јадају на рђаву зараду и на рђаво време. Стоје ли можда ствари у главноме боље, ако као дражило не служи вино, него друго какво уживање, за које је детињи организам премлад, неразвијен, прекомерно склоњен да ирима