Школски лист

— 227 -

надражаје? Зар је боље, кад се омладина води у циркус, где одрасли, па и деца морају на ужету, на трапезу, на коњима свој живот да заложе, као некад гладијатори у римској арени, да развеселе публику, која је постала неосетљива за дејство нежнијих надражаја ? Да ли се надражаји, који нре времена утичу на омладину, састоје у простим чулним материјалним уживањима или да ли припадају каквој вишој врсти, да ли при том главну улогу игра непце или око и ухо, коначни еФекат је увек исти и тај се састоји у отупљивању и неенергичности усљед тога и у жеђи за уживањем, у лову за све новим и све јачим надражајима. Такве заблуде и грехови домаћег васпитања стављају школу у тежак положај и то у двојаком правцу. Не само да су ученици за утпцаје наставе слабије ириступачни, блазиранн п расејани, него се још школи нребацује, да је она крива за та зла, као што би ето хтели да јој натоваре одговорност и за погрешке, које се налазе у јавном животу. И ипак може школа врло мало против тог да чини. Добар премер учитеља не може да иотре зао пример родитеља или сродника. То упада највећма у очи тамо, где многи људи са многоврсним потребама и врло пеједнаког економског стања заједио станују, и већ одавна се на то туже учитељи по варошима Ту може школа само тим да дела, да не пада у исти грех као и родитељска кућа, да се не жури са својим надражајима, да их истом онда употребљује, кад Физичан развитак ученика за исте сазре. Али чини ли она то увек ? Не учи ли се кад тад, да не учи ли се често у основној школи оно, што је одређено истом за вишезаводе? Није ли народна школа свију врста у опасности, да упадне у грех, који карамо, јер тако желе родитељи или што школа не траје до доба, кад су деца већма развијена? Не приморавају ли околности и у самим вишим заводима, да се о многом чему говори, за што ученици немају још потребну зрелост и искуство живота? И ипак спадају све те ствари по своме дејству онима другима, о којима је озго реч била т. ј. које у Форми чулних надражаја производе умор и блазираност и уништавају жељу занимања са истим нредметима, дакле стварима, које спречавају повољан развитак појединца, породице, општине и државе, Грех учињен У школи нема за посљедак катастроФе као што беше она у Сундерланду, али на послетку није ни његово дејство у мањој мери кобно. Као што имају деца, која се одржавају простом