Школски лист

— 251 -

се састоје из појединих бојадисаних пруга, а остали је део спектрума црн или се истом мало светли; ноложај тих пруга зависи од хемичке особине гасовитог тела и за свако је тело характеристичан. Тако соли литијумове (ретно тело, које је као натријум и калијум алколичан елеменатј, кад се испаравају у нламену, дају снектрум, који се састоји из једне бледе наранчасто жуте и једне дивне црвене пруге. Стронцијумова јединења дају спектрум са више црвених и једном красном плавом пругом. У спектруму тешких метала виде се многобројне јасне пруге, које су за сваки од њих характеристичне; у спектруму гвожђа има их н. пр. око 460. Ако је више материја измсшано, па се та емеса унесе у пламен Бунзенове лампе да се испари, онда ћемо видети у њиховом спектруму једну цоред друге пруге, које су за сваку од тих материја характеристичне, сваку на њеном опредељеном месту и тако можемо одмах чим на снектроскоп погледамо да знамо, које се материје у којој смеси налазе. Тај иоступак, да се изнађу елементарни састојци тела носматрањем њиховог сиектрума, зове се сиектрална анализа. Она није само најлакша анализа, него она открива и такве мале количине неког елемента, које се не могу открити ннкојим другим иутем. Сиектралну анализу изнашда су г. 1859. Вунзен и Кирххоф и помоћу ње изнађено је већ више елемената, за које се није пре знало. Ставимо између ока и снектроскопа (џепног) иламен, у ком се натријум испарава и гледајмо кроз исти сиектроскоп на пламен какве лампе. Видећемо обрнут спектрум натријумов т. ј. на оном месту, где је пре била жута натријумова пруга, види се сад оиет црна пруга, а остали део непрекидног спектрума, што га даје иламен лампе, види се нетакнут. Од тог пламена улазе зраци свију боја у спектроскоп, дакле и жути; али кад ти жути зраци дођу до светле натријумове паре, онда их она даље не иропушта, него их апсорбује. Такве обрнуте спектруме можемо да добијемо од сваке материје, кад само пламен, у ком она светли, ставимо иред око. Отуд закључујемо, да гасови и паре баш оне зракове не пропуштају кроз себе, које сами у светлом стању одају, а све друге зракове пропуштају ненромењено, они су дакле ненровидни за оне зракове, који су њима самима својствени, а за све друге зракове су провидни. Замислимо сад себи сунце као усијано тело, ког површина одаје белу светлост, које би по себи давало дакле непрекидан спектрум и то усијано тело окружено атмосФером мање топлих гасова и пара, међу војима се налази и натријумова иара, то мора онда то тело у спектруму сунчане светлости да произведе црну пругу на месту Б; по тој црној прузи О можемо дакле да суднмо, да се натријумова пара налази у атмосФери сунца. Тачним уноређивањем ФрауенхоФерових црних пруга еа сјајним пругама елемената наше земље, дознало се, да се врло многе од њих потпуно са црним пругама слажу; тако нпр. свакој од 460 сјајних пруга гвожђа одговара по једна црна нруга у сунчаном спектруму и отуд закључујемо, да се и нара гвожђа налази у атмос ®ери сунца. То је доказано и за многе друге елементе и тако нам спектрална анализа даје извешће и о материјалном саставу сунца, па и других небеских тела,