Школски лист

- 250 —

У слици за девет налази се трипут по три, одкуд се изведе: 3 и 3 и 3 је 9; 6 и 3 је 9; 9 мање 3 је 6; 9 мање 6 је 3; 3 пут 3 је 9; трећина од 9 је 3. У слици за десет налазе се двапут ио пет, одкуд се изведе : Б и б је 10; 10 мање 5 је 5; 2 пут б је 10; половина од 10 је б. Кад су тако ти бројеви (сваке лекције ао једа ■,) са децом иредузети, онда треба како усменим тако и писменим веџбањем ностићи, да дете 1) сваку слику од броја одмах ио имену каже, 2) да сваку слику самостално на табли напише. За међусобно сравњивање бројева врло се нрепоручује извађање једног броја из другог. Нацрта се н. пр. слика за пет. Шта мора да се уради, да из ње иостане седам ? Мора ли се што додата или се мора одузети? Колико се мора додати? Где ћеш ставитидва? —• Како ћемо из девет да направимо седам? итд. Таква иреображавања су и с тога добра, што су принрема за разлагање, на које сада долази ред. (Наставиће се.) СПЕКТРМНА АШИЗА.*) У физици смо учили да сунчана светлост, кад пролази кроз призму, даје спектрум, у ком смо разликовали седам боја. Спектрум нам ноказује, да се бела сунчана светлост састоји из тих седам боја и да се у исте може да разложи усљед преламања кроз призму. Али кад се спектрум од сунца гледа кроз дурбин, види се да је он испрекидан силним црним пругама. Отуд закључујемо, да се не налазе све боје у сунчаној светлости, што до нас долази. Те се пруге зову Фрауенхоферове, најкрупније бележе се словима од А до Н латинске азбуке. Кад је увећање знатније, види се, да се неке од њих н. пр. нруга Б састоји управо из две ситније линије. За посматрање спектрума служимо се особитом справом, која се зове саектроскои,. Кад кроз спектроскоп гледамо на чврсто тело, које је на бело усијано (н. нр. на Дримондову светлоот) видећемо да то тело не ноказује у свом снектруму те пруге, него да су у њему -'ненрекидно заступљене све боје од црвене до љубичасте. Тако исто даје непрекидан спектрум и пламен свеће или петролејумске лампе, јер у том пламену илове усијани чврсти делићи угљена. Запалићемо Бунзенову лампу и унећемо у њу на жици од платине мало кујнске соли. Пламен ће да пожути од натријума, који се у њему испарава. Кад на тај пламен гледамо кроз спектроскоп, видећемо само једну уску жуту нругу, која се налази баш на оном месту, на ком ФрауенхоФера пруга Б у сунчаном спектруму. Свако натријумово јединење даје исти спектрум и ми можемо дакле помоћу спектроскопа одмах да сазнамо, да ли се у ком јединењу налази натријум. Али тако исто и све друге иаре и гасови, кад се светле у пламену, дају спектруме, који *) Доносимо по свом обећању у прошлом броју овај члаиак о спектралној анализи. Исти је извађен из „Хемије за средше школс од М. ПетроЕика," која је ових дана изишла у Панчеву чакладом кљижаре Браће Јовановића.)