Школски лист

249 —

или да се познавање слика од бројева учи из буквара; штицу и буквар уз ,з ћемо истом после, кад треба да се понавља и утврди оно, што се најпре наочигледно научило. Свака слика треба да ностаие пред очима дечијим на згодној наочигледној сирави или где те нема на школској табли и пошто смо се о њој разговарали, направе је деца и на својим таблицама. Тек после тога могу она да је траже и на штици и у буквару. Свака слика ваља свестрано да се иретресе. Потанко упутство за то било би излишно, јер ко је већ учитељ, за тог неће бити тешко, да изнађе згодна нитања, која воце цељи. Само да обележимо резултате, до којих ваља нри носматрању слика од бројева да се дође. Један, два, три не дају пикакав особит предмет за разговор. Код четири видимо 2 тачке горе, 2 тачке доле или 2 тачке лево и 2 тачке дзсно. По симетричном иоложају тачака научи дете наочигледно ове реченице, које учитељ згодним питањима изазива: 1) У четири се палазе 2 два. 2) Два и два је четири. 3) Четири мање два је два. 4) Двапут два је четири. 5) Половина од четири је два. Да се те реченице боље увеџбају, сећамо децу на ствари, на којима долази број четири; н. пр. кола имају четири точка, два су наиред, два натраг. Коњ, пае, мачка, миш и т. д. имају четири ноге. Сто има четири ноге и т. д. Погдекад ћемо увити задаћу и у какву причу: Миша добије данас 2 новчића и сутра 2 новчића. Колико новчића има? Јовица добије 4 јабуке; 2 иоједе. Колико му је јабука остало ? Ника добије од матере 2 новчића; и Стева добије од матере 2 новчића. Колико је нута по 2 новчића издала мати? Колико је дакле новчића издала свега? Мати да Пери и Паји 4 ора; они их ноделе између себе да свак једнако добије. Колико је добио сваки? Сваки је добио иоловину! Колика је дакле иоловина од четири ? итд. Погдекад, као што рекосмо служићемо се таквим причама, не увек, јер би то одуговлачило наставу, & баш рачун захтева краткоћу и одређеност. Слику за број ает добијамо, кад у средину сиике за четири ставимо још једну тачку. То одмах показује да се пет састоји из четири и један и отуд добијамо: 4 и 1 је 5; 1 и 4 је 5 ; 5 мање 1 је 4; 5 мање 4 је 1. У шест се налази дваиут но три, дакле: 3 и 3 је 6 ; 6 мање 3 је 3; 2 иут 3 је 6; половина од 6 је 3. Даље се види из те слике: 2 и 2 и 2 је 6; 3 иут 2 је 6; трећина од 6 је 2 ; 2 и 2 је 4, 4 и 2 је 6. Кад се у средину слике за шест стави једна тачка, добије се седам, одкуд ељедује: 6 и 1 је 7 ; 1 и 6 је 7; 7 мање 1 је 6 ; 7 мање 6 је 1. Осам се састоји из двапут по четири, те се отуд изведе: 4 и 4 је 8; 8 мање 4 је 4; 2 пут 4 је 8 ; половина од 8 је 4. Даље показује елика за осам још и ово: 2 и 2 и 2 и 2 је 8, или 4 пута 2 је 8, четвртина од 8 је 2. Ако су деца иапредна могле би већ ту да се нредузму и овакве реченице: 1 метар кошта 2 новчића, 2 метра коштају 4 н., 3 м. коштају 6 н., 4 м. коштају 8 н. — и 1 метар кошта 8 новчића, х / г м. кошта 4 н., ј / 4 м . кошта 2 н.