Школски лист

- 283 —

II. Пошто је нужније и за наставу користније, да деца науче најпре окретно и течно да читају једном иисменицом, то нека се у II. разреду ночне читање са оним писменима, којима су деца у I. разреду читати учила; с тога треба: а) да се у I. оцеку штампају чланци за читање оним нисменима, којима је у I. разреду иредузето учење читања; б) У 1Г. оцеку нека се наизменце штамиају чланци ћирилицом и латиницом. III. Приправа за читање латинице односно ћирилице нека се у почетку читанке изостави и уврсти у II. оцек. IV. Приправа за читање ћирилице дотично латинице нека се преради по овој основи: а) иисмена мала и велика треба разделити у 10 вежба; б) свакој вежби има се на чело ставити једна група писмена и то уз штампана и писана; в) иза ових нисмена нека сљеди градиво за читање. И са овим завршује говорник своју расправу о читанци препоручујући скупштини своје резолуције да их усвоји. (Наставиће се.) ШТА ЗНШ 0 СУНДУ. У старим аналима чинске државе помиње се већ, да се на новршини сунца налазе тавна мести, т. з. пеге. У Европи су исте посматране кратко време после проналаска телескопа и на основу тих иосматрања дознало се непосредно, да се сунце обрће око своје осовине од прилике за 26 дана. Кад се неге на сунцу кроз телескоп гледају, онда се види, да оне нису свуд једнаке. Уошнте се виде три различита дела: у средини један таван део, који се зове јеагра и ког окружује мање таван други део, ком је дано име сен ; овај последњи је скоро увек окружен колусеном, којим се завршује сен на светлој сунчаној површини. У полусену примећују се дејства жестоких струја, гдекад правих бура. Снектроскоп је показао, да тавнина сунчаних пега долази од гасова, који се над истима налазе и који светлост у себе упију (апсорбују.) Погледом на број, величину и размештај нега не изгледа новршина сунца увек једнако, него је нодложна иериодиочном гибању, ког средња дужина износи нешто више од 11 година. Иначе се иеге налазе само у близини екватора са обе стране, а врло ретко дониру и у више ширине. Оне имају свпје властито кретање и помичу се у толико брже што су ближе екватору. Што се њчхове величине тиче гдекад су много нута веће него цела наша земља. Пеге на сунцу су по мнењу већине данашњих научара јаме на П! вршини сунчаној; дно тих јама иримећава се као сен, а њихове стране као иодусен. Небројена носматрања показала су, да је дно пега хладније него остала повргаина сунца и то снижавање температуре ириписује се надању саразмерно хладнијих материја на оно место сунчане површине.