Школски лист

- 292 —

из далека одсјајивајућим одблеском духа васпитачкога. Ред тај не трни никакав приговор, никакво одлагање, никакве изнимке. Само је почетак у томе тежак. Од онога часа, кад ђак схвати, да својом главом неће оборити тај ред, он је за њега задобивен, и што већма појима, да је тај ред потребан и благодаран, у толико ће се више ш т њим истоветисати и благосиљати га. То све не пружа наравски још извесност, да ће оно, што је у нежну детињу душу посадила школа, дозрети у животу, али за школу је довољно уверење, да је учинила, што јој је била дужност. Све остало остављајмо Богу!

*ГЕДЕОН (ШЦ) ДУНШСКИ (Овршетак.) Геца и беше заиста ретка појава нашега народа и доба, ма га са које стране посматрали. Као син простих родитеља и без икакве науке вазкнс је ипак у познатим круговима и у народу за необично мудра човека, који је не само себе и своје послове по својој здравој и мудрој замисли упућивао и руководио, но је сваком приликом својим суграђанима и познатима давао паметна савета и утехе. У Сентомашу има више особа које су своје разне спорове, размирице и планове по савету деда Геце у љубави међусобно и поверљиво изравнали и извели, него што су адвокатима и судијама прибегавали. Многи блудни отац или непослушни син, немирни зет, лењи занатлија и неуредни чиновник постаде опет честити члан породице своје или позива свога — једино усљед савета и моралне снаге дедаГеце у Сентомашу. — Па како је овај прави природни срнски мударац умео световати млађе, старије и општинаре ! Како ли је знао вешто у сваком предмету општинска већања а и приватне дискусије изнаћи брзо суштину му (есенцију) пре, но многи школовани јуриста и лођичар. Какб ли је знао у говор свој вешто уплетати народне, значајне, изреке и пословице*), те њима у толико свечаније истинитост својих назора потврђивати. Његово њежно, лепо, искрено и учтиво понашање према свакоме: познатом а не познатом, старом а младом, богатом а сиротом — без раз*) Тако нпр. споменућу само неколике, што ми се веома ориђинадне чине и тако изгледају, као да их је он сам први и измислио. 1) ,, Човек се учи док је жив, иа оиет луд умре.*' 2) ,, И ако је скуио, илатиКе то онај (док иаи/јеј са бабином кесом" (т. ј. синови, који су насљедшга од оца обично сулакеруке и преплаћују многу ствар; а не штеде као отац им, који је сам муком текао.) 9) ,,Кума куми гребенала, ето тако, она њој наби торбу брашна, ев' овако," говорио је често када је опазио да женске —особито госпође — за ма како малену, не внатну усдугу (па често и за сами пренос гдасова) награђуЈу своје млађе, друге и суседкиље. 4, 5, 6) 0 јелу и пићу (о умерености): „Зло, кад је много налоге на усти." ,,Паирика је круву мамуза." ,,Све једно, а иросуо а иоиио; по каткад је боље и аросути него иоиити." т. ј. вино иа чаше). 7) Стадна изрека : ,,Твори ираво, аоштуј Бога, аа с' не алаш' никога."