Школски лист

- 315 —

Бабићева, на позив пресдедников да ради са II. разр. „мађарско читање и превађање" изјављује да није за предавање спремна, пошто од тителске ноли.тичке власти није добила извештаја, ко ће из кога нредмета нредавати. — То исто изјављује лочки учитељ Ерецуљ. — На позив претседника ради из тога предмета Рудићева као домаћица. Прво чита сама из дотичне књиге, за тим превађа речи и реченице; читају деца и превађају.. На позив претседника ради Крестићева са IV. разр. „о обичним разломцнма." — Сече јабуку ва две иоловине; на табли написан потез дели на две половине. Изјављује да цело има две ноловине. Испитује колико иоловина имају 2, 4, 8 и т. д. цели. Пише на таблу х / 2 , унознаје са бројитељем и именитељем. Пише неколико разломака, за тим то исто раде деца. Докић чита своју расправу о „задаћи основних школа." Говори о васпитању, које школа ваља да да поред осталих нужних наука својим питомцима. Говори о непотпуном домаћем васпитању. Као срество за боље и нотпуније васнитање вели да је очигледна настава. Говори о штетним посљедицана ако се васпитање занемари. Пошто се записник до сада после сваке седнице слао у Тител учитељима грађанске школе, да га читају и упознају се са нашим радом; пошто исти (учитељи) овом приликом записника на збор не донеше збор једногласно закључује да се записник више у Тител не шаље, а браћа са грађанске школе, ако хоће да знају шта се ради нека дођу на збор. На позив претседника вели Сабљица, да је своје предавање црпио из Вукићевићевог упутства. За критиковање сабљичиног предавања јављају се Милов&новић и Чешљар. — Учење читања и писања може да се ночне одма првог школског дана, и по томе могла би овака шестонедељна припрема као иешто излишно сасвим да изостане, но како је за свако учење потребно дуже вежбање, тако је то и код учења читања и писања, и ту ваља да се деца пре тога посла науче чисто изговарати речи, ове расклаиати у слогове, а слогове у гласове Начин Сабљичин се похваљује и предлаже му се: добро. Сабљица добија завршну реч и вели : да оваке припреме не сматра за излишне, пошто оне олакшавају учитељев доцнији рад, а деци су нријатна забава у првим школским данима. — Оцењује се са: добро. Рудићева вели, да је изненада позвана на рад и држи да је према томе добро радила. Критикују: Докић, Миловановић и Чешљар. Ако и код којег језика, ал' код мађарског је најпужније да сваки читаначки комад учитељ својим ученицима сам прочита, разјасни и растумачи, пазећи да се свака реч, сваки слог и глас чисто изговори. Начин Рудићеве је, осим неких малих мана, сасвим добар и целисходан, само нове речи из сваког чит. комада ваља да се ирибележе и на намет науче. — Предлог: добро. Рудићева вели усвоју обрану, да деца имају у својој књизи речник, па нека из њега уче речи иа памет. — Оцењује се са: добро.