Школски лист

— 324 —

ни да се осврћем. Моме младом колеги слободан сам да носветим ових неколико братских речи. Тек што си прекорачио праг гаколски, још се у теби налази прах школски а већ ионово ступаш у школу не као ђак већ да као један раденик више прионешоко умног и моралногунапређенасвога народа. То ти је диван, узвишен^ племенит, тегобан али и неблагодаран посао. Знај, да са ступањем твојим у школу, поверавају ти родитељи евоје благо, своју крв; народ у твоје руке полаже своју наду и будућност! Помисли какво грдно и ретко поверење, какав делокруг, какав теретан посао и најпосле каква тешка одговорност спада на тебе ! Ако се ниси уверио, ти ћеш се моћи после кратког и зрелог размишљања уверити, какав ти је тежак делокруг ; осведочићеш се, да то није никакав занат, нити каква друга механична радња; видићеш да немаш посла с неорганским створовима, него са најсавршенијим природним даром: са лсивим срцем, са најлепшим делом човечијим — са разумом. Кад овако озбиљно размислиш ти ћеш се наћн на раскршћу и ти овде нећеш моћи значи, који од путева води правој цели, којој ти неирестано треба да тежиш. Баш тај избор је од највећег значаја како ио тебе и твоје деловање, тако и ио децу, што су теби иоверена. Немој да сам себе доведеш у обману, па да мислаш да си твојој дужности и сувише одговорио, ако проведеш у школи дневно по 6—7 часова учећи своју децу на неки особити начин и да трчкаш час на један час на други преДмет. Кад хладно размислиш о томе послу, ти ћеш се морати осведочити, да сав тај твој рад неповлачи за собом никакве користи, а убија ону сироту децу и твоју младу снагу. Твојој дужности и твоме звању подпуно ћеш одговорити онда, ако се иотрудиш прибавити себи што више необоримих и дубљих истина и на основу ових одпочнеш лагано образовати млади разум, младо срце и млади дух, јер од твоје вештине и смотрености зависи срећа и нанредак тога подмладка. Немој да одпочињеш наставу пре него што исниташ способност и карактер детета. Тек кад си дете скроз и екроз упознао, ступај на посао. То унутарње познавање деце од неисказане је вредностн по васиитање и наставу, као што су то признавали и први стари научењаци, нпр. Цицеро и др. Треба да имаш на уму Исократа, који је код свога ученика Е®ора употребљавао обично мамузу, а код другог опет узду. Колико су се стари педагози бавили испитивањем унутрашњег света дечијег, види се отуда, што су сву децу испоредили неку са сунђером, ову опет са левком а ону с цедилом и т. д. а то је све од велаког значаја, на које треба и ми да се осврћемо. Учитељ је поглавито позван и управо дужан да испитује децу он се бави целог свог века децом и онда ће само тако природно и свесно делати у своме раду, ако је кадар сву децу но њиховнм душевним особинама групирати Учитељ, који психолошким оком прати децу може се ставити у ред највећих уметника; јер се бави најодличнијим делом: човеком.. Овим