Школски лист

— 326 —

ми је овима ретцима, да и српско учитељство уиознам са радом споменуте комуналне учитељске скупштине. На дневноме реду бијаху за расправљање три питања, од којих нрво одређено по високој влади. Осим тога предавана су два практична предавања; прво из Физике : „Топлота шири телеса" за Ш. разред, а друго „0 кућанству" за I. разред. Најпосле расправљано је о „певању у основној школи." Први дан састанка т. ј. 19. Сентембра око 8 сату јутром саку' пило се је учитељство у школи вировитичкој, гђе председник г. С. Гротић кр. жуп. школ. надзорник отвори скупштину, поздравивша чланове исте са добродошлицом и позвавши их на овестан рад око расправљања појединих питања. По том буде изабрат подпредседник и неровође, те одбор за прегледање ученичких радња, а најпоеле установљен ред за расправљање односних питања. Затим предузето је одмах решавање I. питања, које гласи : „Ба Н 8е је сИ;апка га II. гаигес1 <1озас1апјот рогавот и рискјћ 8ко1а рокагаЈа зћоДпот 1 ргакШпот, 1 и коИко пе, пека зе пагпас!, 8<;о ј како М зе 1та1о рготвшИ." ? Известитељ тога питање спомиње како су старе читанке биле састављене злочесто, јер несу одговарале пед. дидакт. начелима. Читанка је вели прва књига, из које младеж прима душевну храну, па зато би такове књиге морале бити нанисане но становитој методи. Уместно би било кад би се прије него се књига штампа, градиво њено у школскима часописима изнело, те мнења појединих о истом сазнала. Садање читанке, о којима је овђе говор, састављене су добро, јер одговарају пед. дидакт. начелима. Писац те читанке држао се начела од ближега к даљему, од познатога непознатому, и т. д. дакле постепено прама детињем душевном развитку. На даље известитељ би желио у толико само промене, да у II. читанци небуду двострука нисмена: латиница и ћирилица. јер деца вели у I. разр. несу се још учврстила у латиници, на већ у II. раз. уче ћирилиду. Препоруча да се ћирилица учи истом у IV. разреду. Први дио II. читанке по мнењу известитељеву злочесто је састављен, јер ту се уче писмена и лат и ћир. Једна и друга велика и мала, штампана и писана; а то је каос, у коме се деца тешко разабрати могу. Други део је градиво морално-забавног садржаја са којим се известитељ подпуно слаже, те набраја штива која потичу на размишљање, на рад, послушност, умереност; на верност и слогу; на љубав и поштовање спрам родитеља, браће, учитеља и других људи; на љубав к домсвини, најпосле о природи и Богу. Потом је вели читанка сходна за комуналне школе, јер нема у њој кон®есионалне садржине. Затим прелази на реалну садржину. Градиво је поредано ностенено од нознатога непознатоме. Почима са познавањем самога себе: са човеком; прелази на делове човечија тијела. Иза овога упознају се деца са обитељу, човечјим добама, храном, човечјим здрављем. Иза хране говори о оделу (какво треба и од чега да буде) и о стану. Затим о школи,