Школски лист

— 327 —

цркви, граду (грађани), селу (сељаци), о ратару и оруђу; о домаћим животињама, о врту (биље и животиње у њему) о пољу и ливади (биље и животиње у пољу и ливади), о шуми и шумским животињама; о врелу и поточићу; о облацима, о небеским светилима и зраку; о годишњим добама и времену, о домовини и народу; о Богу. И градиво реалног садржаја поредано је вели по пед. дидакт. начелима. Чнтанка је по мнењу известитељеву добра, осим неких мањих погрешака, које овако навађа: Штиво 1. „Човек" јест за децу претешко, требало би га изразити приповедајућим начином. Штиво 16. о „души" нека се испусти или разумљиваје изрази: Душа је честица свемогућега Бога. Штива: 37. и 38. треба добрим примером побољшати; у 140. штиву несу добро представите стране света, јер деца тешко појме, гђе је југ и север. Надаље неслаже се известитељ с тим, што је у II. читанци двоструки правопис. Штава латиницом штампана написана су академичким правописом, а штива ћирилицом Вуковим. Деци другога разреда је то не нојмљиво, на иато предлаже да се прихвати само академички правопис Песме у II. читанци су већином неваљале. Иза овога прешло се на генералну дебату, у којој учестници неслагаху се са известитељем у том, што он жели да се ћирилица неучи до IV. разреда. Иначе слагаху се с њиме. У специјалној дебати учествоваху више за и проти говорника. Има жалибоже још и данас Хрвата учитеља, којима све што је српско неваља. Тако је у специјалној дебати говорио Јосип Аншау (баш коренити Хрват) учитељ у Сувомпољу како је несходно учити децу ћирилицу већ у II. разреду. Навађа надаље како он никада није требао ћирилицу, јер имаде доста хрватских књига. Па и деца, која ћирилицу уче, неће им бити од користи. На овакав несмисао приметио је председник скрпштине г. С. Гротић школ. надзорник, од прилике овима речима: „Српски народ има красних књига, а у заједничкој нам домовини има скоро половица народа српскога, па зашто неби и деца учила ћирилицу; ваља настојати да се добро научи и ћир. и латаница." Други један Хрват учитељ дао си је лепу сведоџбу незнања, рекав: „Није ме стид казати да слабо знадем ћирилицу читати, као ни то, да кој ђак у IV. разр. боље чита ћир. него ја " Заиста лепа појава, на тако шта нисмо ни помишљали! Шта би било, кад би Србин учител> казао да слабо чита латнницу, кад је ћирилица тако исто обвезна у основним школама као и латиница. ? Остали учестници у спец. дебати сви су противни предлогу известитељеву, те бијадоше зато да се ћирилица не испушта, него да се већ у II. раз. учити има. Тиме бијаше свршепа спец. дебата, и већином гласова прихваћеие следеће резолуције: 1. Читанка II разреда показала се досадањом порабом у својој целости сходном и практичном, јер јој је учевно градиво вешто бирано према схватљивости деце којој је намен>ена, те је основана по најглавнијим начелима дидактике,