Школски лист

— 328 —

2. Штиво нрво нека се изради прииоведајућим аачином. Из гатива 16. нека се испусти изрека: „Душа је искрица свемогућега бога." Штива 24, 37., 38., 88. и 131. нека се замене сходнијима, а у гативу 140. нека се иснуста: „Ђе видимо сунце у подне, она страна зове се југ, а гђе заиада, оној страни велимо запад. На којој страни никада невидимо сунца, она се страна зове север." Место тога нека се овако каже: Окренемо ли се лицем ирема истоку, тад нам је десно југ, лево север а за леђи запад. 3. Штива имају бити у свих читанка на истој страни једнако тискана, те се новија издања имају подпуно слагати са старима. 4. У читанки имају бити сва штива тискана истим правописом. (Наставиће се.) НШСТОСКИ ПРЕДЕО ИЛИ НЕВЕСШ&Е.*) Невесиње спада међу најродније пределе у Херцеговини. Тамо роде добра жита а по брежуљцима има и доста шума. Предео лежи доста високо изнад морске новршине, те не може да роди грожђо, смокве и маслине. У Невесињу је плавно место: варошица (касаба) Невесиње. У пределу невесињском има 8000 душа, од којих је велика већина православних Срба и нештомало мухамеданаца а римских католика и нема. Ооим варошице Невесиња могу се поменути и ова села: Београд, Бјелина, Братач, Зовидб, Кифино село, Слато, Жуљи и Залом. У овом је пределу букнуо устанак 1875. г., те је с тога веома пострадао. На југ од Благаја а 6 часова далеко од Мостара лежи варош Столаи, међу бреговима, кроз које протиче речица Брегава, која у Габели утиче у Неретву. У Стоцу имају православни Срби дркву и своју школу, у којој сада учитељује г. Јово Шестановић, бив. мостарски учитељ. Сголац је старинско место, из кога је пореклом чувени Али паша Ризванбеговић. Град столачки је најтврђи у Херцеговини и зидан је још за независности српске а поградио га је Али паша столачки. У Стоцу с околином има около 11 хиљада становника, од којих је већина Срба православних а има мало и римских католика. Мухамедовци су већим делом у варошици, где их има близу 3000 душа. Крај речице Брегаве има врло лепих и родних равница као и добрих винох'рада и њива. У околини столачкој има доста старннских гробова а особитз у Видовном иољу. Између Стона и Буне су Дубраве а даље к југо-западу од Дубрава па до гра. нице далматинске а с обе стране реке Неретве има врло леиих и родних равница а то је Габела.' Габела је најплоднији иредео у Херцеговини али је и нездрав У Габели су ово знатнија места: Тасевчићи, Кљенци, где има православна црква и школа. С десне стране Неретве лежи стара Габела, где је старинска тврдиња габелска. Друга су села: Вишћи, Дољани, Чепљина, Драчево и др. Између Тасевчића и манастира Житомислића лежи варошица Почитељ на самом брегу Неретве, где је пребивао чувени Гавран капетан. У Габели има око 2500 дугаа, од којих је већина римских католика. Поред Габеле а крај аустријске границе простире се предео Љубушки. У томе пределу крај речице Требисата има родне равнице, коју

*) Б. бр. 5. „Школскога листа" од ове године.