Школски лист

- 349 —

тисак атмосФерски, чаша се иак само с тога покрива напиром, да може да се обрне, а да у обртању не исцури вода наноље. Да зацело притисак ваздушни не држи папир зачашу, о том можемо лако да сеуверимо, кад празну чашу нокријемо листом папира и обрнемо је: паиир ће одмах да спадне чим руку уклонимо. Али шта онда држи паПир за чашу, у којој има воде, кад то није ваздушни притисак ? заиитаће можда когод. У том случају држи папир адхезија и то право рећи не за чашу него за воду. Да је и то истина, о томе можемо лако да се уверимо, ако чашу воде покријемо листом добро омашћена папира, уз који вода не пријања. Кад тада чашу обрнемо и само је мало иокренемо, спашће одмах папир доле а за њим и вода. Папир је дакле у првом огледу само цомоћно средство и не треба на исти да се обрати главна пажња ученика. Но пошто то ипак бива, ^о је боље да се тај оглед прави тако, да се чаша покрије уместо папиром честим тилом, кроз који иначе — као тто се може најпре да покаже — вода пролази, кад се на њега сипа. Са таквим тилом може чаша лако да се обрне и чињеница, коју хоћемо да покажемо, излази тада непосредније нред очи. На с. 32. читамо „светла сенка." Зар није то противусловје ? На с. 37. се учи, да се код далековидих људи „образује слика предмета у оку иза мрежице." То тако не стоји, него је слика, која постаје на мрежици, мутна , јер би се јасна могла истом да образује иза мрежице, кад би то наравски било уопште могуће. „Кад се капљице смрзну, онда пада град, туча" каже се на с. 52. Колике би морале те капљице бити, кад знамо, да гдекад нада туча велика као голубије јаје и већа ? Зато треба бити искрен и рећи, да људи још не знају, како ностаје туча. На с. 54. налазимо 1арзив са1атј, да магнетска игла узима правац од севера арема заиаду. Магнетска деклинација није ностојана величина и не може се за њу уопште рећи, да износи „18° према западу." Иначе није та ствар за основну школу. Код електрицитета нигде не налазимо, усљед чеганостаје управо светлац. То је главно, што је требало да се каже, и онда неби ваљда читали на с. 59.: „Кад муња над зградом севне, она аадне на гвоздену шипку пошто је она на згради највиша, и тако шипка и жица сароведу муњу у земљу ." Писац представља дакле себи муњу као нешто телесно, а то је погрешно. Код галванског електрицитета читамо, да у чашу са киселином ваља да се металне плоче ставе тако, „ да се додирују " и да ће се тада у њима „развити електрицитет." Али плоче башметреба да се додирују, а што је писац рекао да треба, то је с тога, што је он тако нашао у другом издању „Основа Физике" од М. Петровића, којим се делом, као што ће сваки читалац одмах приметити, од чести служио при писању своје књиге, чему иначе нема никакве замерке. Али то место је баш штампарска грешка у другом издању „Основа Физике" (изостала је речца ме), која је касно примећена и које иначе нема у првом издању. Ни код галванског електрицитета не каже се, шта треба унраво разумети нод електричном струјом, а без тога не може ни једна галванска нојава да се разуме као што треба. Изузев још неке мање грешке, које нећемо даље да наводимо, решио је писац своју задаћу добро, као што ће се свак уверити, ко му књигу прочита. С тога можемо ту књигу да препоручимо пажњи наших читалаца. 22. Савети мојој кКери од Ј. Н. Вуља. Птревод с францускога. Свеск а