Школски лист

- 341 —

методичких начела и правила. Пред собом има еамо једну еветлу тачку, до које жели доћа путем наставе. Он јури брзином, коју деда немогу да издрже и најносле увери се, да сав му труд је узалуд утрошен, пут што га је взабрао одвео је њега и ученике му баш противно његовој жељи. Природа непознаје ни у чем скока; сваки прави напредак бива само корак ио корак. При настави имај увек две околности нред очима: прво, да се довољно обазреш на само наставно градиво и како ово методички да распоредиш; а друго да се ноглавито осврћеш на личност, круг знања и искуство ученика и према томе онда удешавај своју наставу Треба да знаш, да сваки ученик доноси са собом неко знање, немој да га ногазиш, на то настави, прикопчај своју наставу, и ова ће да продре ученику у саму „крв." Идући што лакше корак по корак ти ћеш даље отићи. Своју сувишну ревност чувај за касније дане, која онда може имати велика уснеха али у почетку је она готово увек штетна. Бити при настави умерен то јеједна од најлеиших наставничких врлина. Моћи изнаћи при настави т. з. „златну средину" и ове се увек држати показује твоју велику вештину. Немој да се заборавиш, иа да при настави држиш читаве говоре заборављајући, да пред тобом седе дечица тек од 6 год.; свагда имај на уму, како је васпитач сина Људевита XIV. погрешио баш у томе, што је желећи иодићи свога питомца „на орловски крили" држао изврсна предавања, а није мислио, да ли је тај млади краљевић дорастао за таке говоре. Немој се говорећи дерати пред децом, јер ова те с почетка гледају усплахирено, а кад то већ огуглају, неће се више ни освртати на твоју ларму, која ће те брзо уморити. Још сам и то могао читати, да је оно прави а уједно и најобразованији учитељ, који је кадар да над самим собом влада. Напраситост нас често само срамоти и понижује, она није за васпитача, и благо ономе, ко јој може да заповеда. Напраситост никада непружа добра, него увек рђава васпитна средства. Има нас доста учитеља, гато се спрамдеце радо стављамо у положај судије место да будемо лечници. Учитељ као лечник треба брижљиво да испита болест, што је на детету, па према томе да бира лековита средства. Ако си дошао до уверења, да је некој болести потребан последњи а уједно и најжешћи лек —телесна казна; то пре него што извршиш што нипошто несме ићи на пречац — сети се оних „златних речн" мудрога педагога Жан-Паула, који вели: „Изброј 20 — 30 пре него што хоћеш да казниш; на ћеш онда друкчије поступити, него што би учинио да си казну одма извршио. Заборавих ти рећи, да својим ученицима дадеш што више саморадње, јер и ова је једно од главних наставних начела. Ево ме да завршим. Ти си ме мој млади колего умолио, да ти напишем неколико речи о школи. Ја сам ти се по могућству одазвао и ако доста доцне. Задовољи се с ових неколико речи, које су ти из свег срца послате. Молећи те, да у твоме новоме и тешкоме раду полазиш свагда лагано „корак по корак" — желим ти сваку срећу! Ст. Кер, 1883. А. Р. П. учитељ.