Школски лист

- 344 —

Уопште учитељ мора да буде будилник, потсрекач и својим иримером да предњачи у свима гранама народнога благостања и његове образованости, те да му сав живот буде верно огледало доброга и наиреднога, па је тада дојиста извршио своју задаћу и позив. Ову поуку свога старешине узима учитељство на знаље. II. После кратког одмора наставља се седница даље. Као предмет дневнога реда беше практично предавање и „магнетизму". Г. А. Муха као предавач отпочиње своје предавање са причом о пастиру Магнесу, првом изналазачу жељезне руде, која имађаше привлачну силу. Спомиње и тврдњу других, ио којима магнет носи своје име од града „Магнезије" у малој Азији. Предавач је у даљем току свога нредавања поступно полазио од познатог к непознатом послужујући се апаратима и очигледношћу — покусима тумачише деци законе магнетичности у колико је то иотребно и за схваћање дечије могуће. Укратко можемо рећи: да је предавање текло лако и разумљиво а поступак — начин излагања одговарао је свима дидактичним правилима. Једино, што овоме ваљаном предавању морамо да замеримо. што нредавач незна срискије зик Чудновати називи и нровинцијализми изазивају у слушаоца силом смех, којк истина није на своме месту, али оправданје с Формалнога гледишта, пошто предавачу оскудева најглавнији услов, а то је: иравилан и чист говор. Ми му у интересу сонственоме преноручујемо, да више нажње поклони изучавању језика, а овде у Срему имаде прилике, да се отресе кекавског провинцијалног наречја, које му толико обара и саму валшост иредавања. Са овим предавањем беше завршена друга седница. Прибележио: И. Рад., равн. учитељ.

ИЗВШТАЈ 0 РАДУ ПОДЖУПАНИЈСКЕ УЧИТЕШЕ СКУПШТИНЕ ВИРОБИТИЧКЕ. (Наставак.) II. Питање гласило је : „Како 1»1 зе таН иге <ЗШ §ко1зк1 уоспјаС1, (Ја зе уосаг $1 ;уо в!;о ћо1је гагууе, 1е којхт се пастот вко1а и 4от ро §1е(1и то<л пајћо1је с1Ге1о уаИ" ? Известитељ овога питања навађа, како је воћарство у нас тако запуштено, да се једва поднамирују домаће потребе, а за изван-државни пр омет неможе ни говора бити. Усноређује воћарство других културних држава, као: Њемачке, Францеске, Ческе, Пруске и т. д. са домаћим, и навађа колику корист те државе од воћарства црпе. Код нас би такође могло воћарство веома напредовати, а да се то постигне позвана је и школа да тај напредак ускора. Школски вртови су код нас засад јако запуштени, н о надати се је сигурно, да ће се сада око тога својски настојати, да се они, гђе их још нема устроје, а гђе су слабо култивирани, да се опет бо ље култивирају. На ту дужност позване су школе и поиитичке области наредбом високе владе. Школски вртови нека заузимају простор једног