Школски лист

— 355 —

одбора има општина задржану полу пдате накнадити без накнаде за неуживано 47г л. ораће земље Молба Л. Ж привр. учитеља у С. уважена је и допушта му се да се може уписати за ученика у Горњокарловачкој учитељској школи, а с молбом за стипендију упућује се на управу исте школе; а молба П. Ј. приврем. учитеља у прњавору К. уважена је условно, ако и за текућу школ. год. поднесе сведочбу од дотичне више школ. власти да је службу ову ревносно оправљао. Молба П. А. привр. учитељице у В. К. за дозволу иолагања испита из ручних женских радова на учитељс школи у Сомбору није уважена.

П А Ж & А. (За награду.) Пажња је најглавнији услов при свакој настави. Да би смо могли ностављену цељ ностићи, она нам је неопходно нуждна. Пажња је у школи обраћање свију душевних снага аа онај предмет, који се иредаје. А да је у деци заиста пажња нобуђена, даје се нознати по опрезном држању целог тела; ио живим погледима очију; по живости свих црта на лицу, које показују дугаевну радњу детињу. — Противност од пажње јесте расејаност. Знаци су расејаности кад дете мало занима цео рад учитељев него се или обрће на све стране или нешто друго тражи и изчекује, немирно је, знак, да му душеван рад није управљен на радњу учитељеву. — Пажња је као шго горе рекох најглавнаји основ за прави рад и напредак сваке школе, за право знање и појимање, а још важаије за ивтелектуалао развијање детета. Ко није пажљив, не појми и не разуме ништа као што треба. Сваки мора са прибраним мислима да учи пазити на оно што му се каже или заповеда и тада му ништа не иада тешко и на сваки је рад лак и склон. Пажња и послушност су тако рећи два уједињена појма. За сваког, како за учитеља тако и за ма ког другог васпитача, врло је нуждно да зна разликовати пажњу од нажње; јер свака пажња није једнака, пошто се толико нута уверило да има ираве и привидне аажње. — Учитељ који може да у својих ученика изазове нраву пажњу, јесте и по школу и по децу неоцењено благо; ту је заак, да је његова настава пробудила вољу и заинтересовање у детету за онај нредмет, који предаје. Он је онда својом вештином толико урадио, да је детиње душевне особине и не осетно на рад нокренуо, чиме се у детету умне снаге развијају и напредују. — Привидна пажња пак не само да није успешна, него је баш штетна. Привидна пажња може бити код оног детета, које Је душевно а и телесно слабо развијено,' те изгледа покрај своје мирноће да пази, а оно на против његове мисли слабо занима школски рад, него својом слабошћу душевном нема онаге, да се на једном предмету својим душевним очима задржи, но нрелазно ио нешто мисли или баш нимало