Школски лист

— 356 —

0 оним предметима, који прво његовом оку на догледу стоје— он блене. Даље привидна пажња може да буде и изнуђена. Деца овакове иажње слабо ће успевати. Овакова деца ће за онај мах кад се буде поглавита пажња од стране учитеља на њих обратила — и догод му буде говорио : мир Мирославе! пази Мирославе — пазити, а затим како учитељ подели своју нажњу на све ученике, он ће онет обратити пажњу на друге предмете. И сад кад се ова разсејаност или несташлук строжијим дисциилинарним мерама колко толико уклони настаје код њега истина пажња телом т. ј. он је миран, његове су очи управљене на предмет, који се предузима, али дутевне очи ко зна чиме се занимају! Овакова пажња је изнуђена. Пошто се морамо чувати иривидне иажње а поглавиту важност обраћати на ираву иажњу, то се строго морамо придржавати савета и иравила, која су чувени педагози на основу свога многогодишњег делања и на том стеченом искуству поставили; а поглавито ћемо изнети што о пажњи вели: Дистервег, Борман, Бск, Грубе и други. Привикнути на праву пажњу није код свих ученика једнако лако. То стоји у тесној свези са природом дечијом, јер према развитку душевних снага, дете ће тражити такове предмете, које ће оно моћи разумети, за које ће имати и интереса, те ће се ту моћи лако и нажња произвести, зато нам ваља најпре душевне особине својих ученика добро проучити и упознати у њима њихово предзнање па према томе и ново градиво наставно удесити. Пажња се не сме судати по позднијем знању детета у погледу дотичне лекције, него но добивеном одговору на питање, које је задано целој школи; јер касније, ће и по природи несташно дете, ако је талентирано, моћи знати кад из књиге научи, и ако се при нредавању занимало другим чим, чиме је на себе одвукло и пажњу друге деце. Сву радњу морамо тако удесити да се одма с почетка сва деца заинтересују за тај предмет. И тада када је учитељ изазвао у њих пажњу не сме их иснуштати из очију и руку својих. Дечије су очи радосно упрте у учитеља и кад је то све постигнуто, тек је онда оно способно за слушање и схватање предавања. Пажња се обраћа конкретним стварима и то дечијем схватању нојмљивима; мора све бити из њихове околине и одавде се но мало удаљивати али све са овим у свези. И касније тек са тих конкретних ствари привикавати их на апстракне и то у виду простом и појмљивом. Време мора бити одмерено, у које желимо нешто да нредајемо. Боље чешће прекидати на минут два, него непрестано захтевати и опомињати „пази!" и „пазите!" тако, да им буде на послетку досадно и са свим равнодушни иостану према ствари, о којој се баш ради. Неваља децу с псТчетка оптеретити, да им се дотичан предмет не омрази, јер на омражен и немио предмет врло је тешко поново у деци иажњу изазвати. Ваља често измењивати душеван рад са телесним, јер телесни је рад храна душевном.