Школски лист

таке, које ће оплемењивати и срце и душу, јер ако то не учине" онда су штетне по децу и морамо укљанати од њих невину дечицу. У Ст.-Керу 1883. А Р. П. учитељ.

ШХЗРЕГОВИНД. Херцеговика заузима простор од 300Ц миља. Херцегог.ипа граничи од севера Боеном а и од истока Босном, од југо-истока Новим Пазарем, од југа Црном Гором а од запада Дадмацијом. На север простире се Херцеговина до Кошица идоФоче; на северо-заиад до Жупањца и до Лијевна; на запад до Далмације (средину пресеца река Неретва) и иде до бококоторског залива; на исток пружа се Херцеговина до Фоче и Плеваља (Таслиџе), одатле пак иде граница крај реке Лима до Бијелог ноља. На исток одатле највећа је дужина Херцеговине около 200аршина (? У.) а ширина 100 километара. Површина Херцеговине испресецана је негде вишим а негде мањим планинскам ланцима, који иду упоредо од северо-занада ка југо-исток. Висина планинска расте од северо-запада на југо исгок, у след чега је јужно-источни краЈ Херцеговипе много узвишенији од северо-занадног дела и у след чега све главне реке извиру из јужно-источног краја, па теку на север и запад. — Дру г У висину чиие ове планине у средини тока реке Неретве, где се узина сужава и где је највиши врх Вранац, висок 6000 стопа баш изнад села Ворака а на југо занад од Коњица. Северна је падина ове планипе веома стрма а на неким местима спугата се управо у реку Неретву. Јужпа падина те планине обрасла је шумом а иарочнто грбина планинска. На југо-запад иримиче се планина Иорим, који се издиже изнад Бијелог поља. На југ од Враначке нланипе иочиње планина Линета и Борци и висина Бахтијевица, која се веже за Поримом. Липета је висока 4000 стопа а тако и Порим, врх Обрљип прелази висину од 5000 стопа. Падине Липете и Порима обрасле су боровином, јелама. и буквом. За Липетом веже се планина Чемерно и Загорје. Од југа примиче се Загорју плапина Думош. Где се састаје Думош и Чемерно постаје планина Лебрзнпк изнад Гацка, преко кога в( ди пут из Гацка у Фочу. На југо-исток в-же се Лебрзник с Војником, који се издиже 6000 стопа а на крај југоистока све ове планине завршују се горостасним и величанственим Дурмитором и Пирлитором, који достиже висину од 8000 стоиа. Овоме ланцу нрипада и Волујак. Упоред с овим ланцем вуче се други од Порима. Од југо-источног краја Порима ночиње нланина Вележ с највишом висином од 3500 стопа. Источна падина Вележа са занадном нланине Лите чине равницу невесињско иоље, које је око 1780 стона над морем високо. Продужење ове планине јесте Бишвна. Вележ се шири и у Дрежници добија име Кван и Дубраве, испуњава сав простор између реке Брегаве, а на југо-исток веже се нланина Порим до Бишине. Сав је простор обрастао гором а тако и Трусина. Преко Дубрава води пут у Габелу и у Метковић, а преко Квана је Видово иоље. Столац, продужење Трусине је вис. 4200 ст. и зове се Баба, јужно продужење Бабе зове се Сомана планина. На југо-исток шири се Сомина и веже се с цланином