Школски лист

- 373 —

Хоћу да додам, да из ове сврхе не би им требало само значење празника ирема могућности њихова схватања растумачити, него би требало баш ли деце ради забаве нриређивати, које не би са еебе смеле обележје свечаности збацити. Оваке забаве имале би бити искључиво дечије, а да им уплив благодетно утиче на душу њихову. Светковине „светосавске" што их данас имамо нису дечије светковине. Том приликом држани говори увек се удешавају према публици. — Многа је школска та светковина где нема ни говора дакле нема ни одраснима радости и хране душевне! Овако удешене школске светковине неодговарају сврхи намењеној. Оне треба другче да се удесе. Ма да нисам вољан нравити ту нројект, опет морам ма у главном да изнесем своје мисли. Као би се на светосавској светковини обред црквени обавио, могла би се увек за тај дан после подне држати дечија забава, на којој би имала деца да говоре, декламују, невају и друге забаве чине. Не мора бити баш овако, може и другче, само нека садрже у себи снагу, да оплемењују душу дечију. Осим ових имамо ми и других свечаних дана, који би могли послужити за свечане дане наше деце, само би се морало дотерати и уредити. Ту мислим „мајске забаве" (мајалесе). Ова лепа и красна забава што се одржава у пајлепше годишње доба, на обично најдивнијим и лепшим местима у отвореној природи, најкраснија је дечија забава, и тешка је само штета, што и оне оће да се већ нреживе. Многи непознају добре стране тих мајалеса и сматрају их за пиштаве. Као многе друге обичаје тако и те дечије мајске забаве изопачила је светина. Некадашњи мајалеси изгледали су као нека скромна и добро расноложена дружиница, у к ојима је свака члан чио и безазлен. А данас? Данашњим даном претворене су те једине дечије забаве у праве круте и запете игранке, измешане са сваким кваром, наиме: сујетом, раскоши и пијанком, што све то само по „баловима" се практикује. Непозвани помешали су се међу децом и пореметили смер дечијих забава; те место спасоносног дјејства унели су у децу отров и заразу, која тако силно утиче на срце и душу. Оваке забаве ниношто се немогу звати дечије, јер нису за децу, немају цел васпитања, него штетно упливишу на душу, те се као такове морају без оклевања или сасвим укинути или другче дотерати. Има их, који не одобравају никакве дечије свечаности, у којима би дечица налазила себи радости и весеља. Ми неможемо даодобримо ово мишлење већ по самим речима славног недагога Ф. Фребла, који вели : „Дечији живот треба да буде непрекидни празник." 0 истинитости ових речи имамо довољпо осведочења. Деца, што проводе школски живот монотоно с искључењем уживања у ма каквој радости, близо су опасности да ностану душевно немарна и лења. Туга, жалост, суморност лабаве карактер а развијају клицу неваљалства, угушују умну снагу и нрече ваљано васпитање. Шта више ни сама настава неће бити плодна, ако недамо деци радости и весеља. Подајмо деци нашој згодне прилике, да им је срце радосно и весело, па смо их тиме оспособили за васнитање и образовање. У монотони жив)т школски унлетимо по који свечани дан, коме ће се деца унаиред радовати. Сгварајмо дечије забаве али само