Школски лист

- 372 -

пуне автономије на школском пољу. Тим потраживањем показују Срби у Троједници, да они у борби за народну школу виде најважније питање садањости. Посланици Срби су као ирави родољуби примили на себе дужност, да свима законитим средствима очувају право православних Србаља на одржање њихових школа, у којима ће се будући нараштаји васпитати у духу срнске народности и православне вере. Пошто је тај захтев основан на правди и лежи у интересу земље, то се тврдо уздамо, да ће се он и остварити и тек пошто се то збуде, новратиће се опет школа на здрав основ, на ком ће моћи да буде од користи не само за српски народ, него и за целу земљу Рад српских посланика у тој ствари пратићемо и одјако са највећим интересом, а ми већ сада не можемо да затајимо радост, што смо могли на крају године да покажемо нашим читаоцима на један знак, који предсказује после дуге чаме боља времена за српску школу. М. П.

ДЕЧИЈЕ РАДОСТИ. Човеку је од природе дато, да му његова душа потребује неке свечаности и неких радосних часова. Збришите светковине и радоене дане некога народа, па сте му тиме уништили најмоћније средство, што облагорођава срде и душу. Од непоњатне су вредности у опште а иоглавито за децу од благодетног су уплива такове светковине, што носе нромене у свакидашњи монотони живот њихов, а поглавито радости, весеља и задовољства. Историја је пуна примера, који сведоче да је тога било и у давно минулим временима. Нема тога коменеби познате биле „олимпијске игре" старих Јелина. Оне су имале на себи свака свој особити и оиредељепи тин. Оседела и изнемогла грчка старина. који је иначе преко целе године седео у својој одаји затворен — кад је настунила народна светковина напрегао би своје иначе слабе и изнемогле кости и отишао би на ту општу славу, где би га опкољели унуци сиграјући се, а он би им нун задовољства и радости уређивао игре, где би у тренутку-два и сам себе за дете држао. Како су такове свечаности с педагошког гледишта добра васпитна средства то би зарад бољег васпитања наше омладине потребно било, да се уведу и установе свечаности, које би носиле на себи карактер народни и биле од школског значаја, а уз то би се имало опет с наставом скопчати. Жи ћемо да ставимо за пример нашег првога школског просветитеља св. Саву. Овај је ударио темељ српској школи и хришћанској просвети у народу нашем. Овај празник народни како би се лепо могао довести у свезу са животом ученика, и у колико би се то на развијање чуства родољубља могло да употреби ?