Школски лист

— 371 —

Док је тако школски закоа начинио себи све Србе за непријатеље, није могао он за себе да задобије ни саме Хрвате. Оне мале уступке, што су их законодавци ради виших дељи учинили Србима, сматрају они као рушење Хрватства и нарочито им нису по ћуди читанке, којима се толико замера и са српске стране Језпк у читанкама није им „хрватски" (а нама опет није »српски«), гдекоји нретерани баш се боје, да им читанке децу не „носрбе", а тужба на ћирилицу, да „квари очи," подпзала се у скоро свима учитељским скупштинама, па ево ово дана попово и у скупштини загребачких учитеља, у којој је најјаче заступљена учптељска интелигенција у целој земљи, Да, на тој скупштини могао је да се чује један глас, који је нредлагао, да се из друге читанке избаци »штиво Милош Обплић,» јер се предлагачу не допада »његов чин : издајство, потајно уморство, братске сплетке итд у опће туј се ништа неизтиче, што би могло оплеменити дјетињу ћуд, као нпр. јупачтво Зриновића.» Нпшта тако белодано не показује као тај предлог, колика разлика иостоји још једнако у душевности Србина и Хрвата. Милош Обилић, који као уз )р јуначке одважноети и пајватренијег родољубља надима грудм свакоме Србипу, Хрвату је слика без морала и племеннтости, којом је грешно упознавати децу ! Где влада толика разлика у чуствима, ту је запста најбоље и најмудрије, да сваки остапе при своме, док сретнија будућност не нзнађе спасоиосну Формулу, у којој би могла паша чуства да се уједно слију. Да се школски закон овакав као што је сада дуже држати не може, то је увидела и сама земаљска влада, која је још лањске јесени сазвала у Загреб анкету ц иодпела јој свој иредлог о ревизији школскога закона Али ако ће та ревизија да задовољи и српски народ, онда мора оеа да се протегне много даље и мора парочито да осигура Србима нраво на школску автопомију. Јер одрицати то право Србима значи одрицати нраво на опстанак срнске народноСти. Да је то заиста жеља и иотреба српскога народа, то потврћују гласови, којп у иоследње време долазе из Загреба. Тамо је о св. Николи отворен земаљски сабор, у који су сада ушли и заступници из крајине. Тим је знатно иорастао број Срба посланика и они су установили већ и српски клуб, у који су ступили сви Срби посланици без разлике политичних странака. Међу захтеве тог српског клуба стављено је иотраживање нот-