Школски лист

Тело му у миогоме личи на тело коња, само је магарац мањи и ружнији од коња; изглед му је жалоетив и дремљив, због чега га слабо уважавају. По телу је покривен дебелом ножом, која је обрасла длаком. Пре су људи држали да је магарац изметнут коњ, али се вараху у томе, јер његова је врста тако исто стара као и кпњска. — Главни (спољашњи, видљиви) делови тела му јесу глава, врат, труп, ноге и реп. Глава му је велика, дуга и здепаста, и готово на четири ћошка. — На глави му је: чело, уши, очи, нос, уста и у њима: језик, вилице и зуби. — Чело му је пљоснато — Уши (на броју 2) су му дуге, и веома покретљиве. Магарац има оштар слух, због чега га држе да је плашљив, јер страшљиве животиње обично добро чују. Кад га госа претовари, он спусти главу и оћули уши. — Очи (на броју 2) су му велике и округле. Магарац врло добро види. Кад му покрију очи, он не ће да се макве, ма како му било. — Нос му је такође врло добар, а то се види по томе, што не ће ни да омирише оно, што није чисто. У ста су му велика а усне (горња и доња) дебеле. Кад га и сувише муче и киње, он само зине и усну увуче. Језик му је дуг а меснат. Зуби су му као и у коња. Врат му је дуг и са страна утињен ; гриве нема на њему, него Дужу длаку. Труи му је ваљкаст и оздо чисто виси а озго је кроваст. Ноге (на броју 4) (дакле је четвороножиа животиња) су му тање и краће него у коња, али много поузданије, због чега га многи млинари држе. Магарац ходи лагано и тихо, но притом смотрено и поуздано, да не ће никада поклизнути, због чега је најзгоднији да носи људе и терете преко стена, стрмена и клизавих путова. По равницама носи и вуче магарац мале терете. Кад иде, каса или трчи са свим личи на коња, само што ситније корача и лакше ходи. Воли да обиђе брљу, само да не укаља ноге. На свакој нози оздо има магарац коииту (магарац је дакле коиитар- животиња). Реи му је подужи а на врху од дуге длаке китњаст. Длака му је готово увек суре, бледе боје, ретко пак мрке или црнкасте. На леђима и преко плећа има црну попречну пругу у виду крста. Дебела кожа му није тако осетљива као у коња, али је врло чиста као ни у једне сродне му животиње; бубе га не вређају. Како магарца нико не чисти, он се често ваља по трави а никада у бари и у блат у као коњ. Магарац је миран, понизан, дурашан и трпељив. Љега по вољи бију и шибају, и на сву меру муче и киње; и може бити да због толиких батина, оскудице и терета није више тако угледан као што је пређе био, него изгледа сувише матор. Магарац веома воли свога госу, позна га из далека и разликује од других. Добро запамти место, где је некада био и пут, којим је ходио. Поред свију тих добрих и одличних особина, опет се магарцу код нас подсмевају и ругају. На срећу његову поред свега тога је веома јак, а да није — он би давно угинуо поред сурових и бездушних људи Иначе је магарац спор и тром а лако бива и лењ. Студен мање подноси од коња, на хладноћи закржљави и сканава. У спа