Школски лист

— 9 -

вању често живо сања, на све бацака ногама, те се тиме — ако је у уској кошари — сам осакати и омлитави. Не иде радо у воду, и због дебеле коже му не осећа кад га бију и кад га зарезници боду. Не иоболева лако, него лако бива јогунаст (тврдоглав) и пакостан. У врућим и бреговитим земљама уљудније поступају с магарцем, па с тога тамо боље расте, длака му је мрча и углађенија, очи живље, брже ходи а даје се и јахати; тамо је он много краснији, бадруји и уваженији. Није добро питомити магарца, јер је дивљи магарац много већи, бржи и одважнији од питома а при том дурашнији и од коња. У врућим земљама живи магарацувеликим ергелама. Без основе се назива глупим, јер коњ није много паметнији од њега. Неки мисле да магарци предсказују: какво ће време бити, а на име, да ће бити лепо време кад се они ваљају и весело скачу, а кад шиље ушима и њачу, да ће бити кишовито и ружно време. Магарац може доживети 30 година. Глас му је храиав и неиио-њакање. Магарац њаче само онда, кад је гладан и кад је веома раздражен. Мужак се зове магарац, кењац (осао), женка пак магарица, кења а младе магаре, пуле, кењче, ћуше, које је живахно и окретно, лако скакуће и 'поносито држи главу. Магарица опули само једно магаре, пуле, које у почетку сиса материно млеко (магарац је сисава%животиња.) Магарци живе и у хладним и у врућим земљама. Магараца има и нитомих и дивљих (напред је већ казано, како где поступају с њима и какви су према томе). Код нас иду с овцама, пастири их јашу а сиромашни Људи служе се с њима мечто кбња. Магарац није избирач у храни, задовољан је са свачим, све што коњи и друге животиње не бегенишу; радо једе траву, зрневље и слано корење а жељно поједе и најгори коров и чкаљ, и то како на паши тако и у кошари. Но у толико му је нежнији кус и већма пази на пиће ; пије само чисту воду а нечисту не ће ни да омирише. Корист је од магарца доста велика. Док је жив знамо, како и чиме нам користи. Млеко магаричино одавно пију по наредби лекарској они, који болу.ју од груди. Од млека тога прави се иармесански сир. Месо дивљег магарца је као нека иосластица а у неким земљама меша се с другим месом, те се праве кобасице. Како му је кожа чиста и дебела, то се прави од ње кожа за писање, тако звани аергаменат , и кожа за ципеле шагрин, а подаиињу се њоме и добоши. Од костију његових правили су људи у старо време вруле. Поре^еае магарда с коњемА. СЛИЧНОСТИ. Обе су ове животиње веће домаће животиње. Човек их је од старине узео у службу и припитомио. Оне су дакле питоме домаЛе живптиње. Облика су, тако рећи, једнаког. Глава им је дуга и готово на четири ћошка. Чело пљоснато; очи велике и округле; уставелика, усне дебеле, језик дуг и меснат а зуби једнаки. — Врат им је са страна утињен. — Труп им је ваљкаст, оздо виси а озго је кроваст. — Имају четири ноге а на свакој оздо копиту (нерасцепљен папак). Реп им је дуг.