Школски лист

10 -

Женке им, кобила и магарица, доносе само по једно младе на свет (ждребе и пуле), које се млеком материним у почетку доји. Они су дакле сисавци, — и то четвороножни и длаком аокривени сисавци. Обе се хране особито травом, корењем и зрном, дакле биљном храном и делом су често на паши а делом у коњушници. Оне се употребљавају како за јахање и ношење терета, тако и за вучење дакле су тегле&е (теретне) дома%е животиње. Б. Р А 3 Л И К Е. Магарац је краћи и нижи, дакле мањи од коња; има пак дуже уши и дебљу кожу него је у коња. У коња је красан реа с дугом длаком (струном), — магарац пак има го реи, а на крају овога киту од длаке као украс. Коњ је разне боје а на име: црне, мрке, црвене, сиве, беле и т. д. — А магарац је готово увек сив, блед, ретко пак црнкаст или мрчаст; преко илећа има црну попречну пругу а по леђима уздужну пругу исте боје, дакле крст. Магарац је спор, троми тих, лако се улењи; ход му је поуздан и више издржи од коња; може и више да иосмодкоња; — Коњ је у онште лепши и виткији, па и срчанији али се и лако распусти и подивља. На против магарац може још мање ноднети студен него коњ; он закржљави. Код нас жалосно изгледа, чему много доприноси то, што га рђаво хране и што рђаво поступају с њим; у топлијим земљама је он много лепшега стаса. Магарац често у сну тако живо сања, да бацака ногама около себе, и тиме се, ако је у уској коњушници, често сам убогаљи; не иде радо у воду; због дебеле коже не осећа тако ударце и убоде; не поболева лако, али лако постаје јогунаст и пакостан; може доживети 30 година; мисли се да магарац предсказује какво ће кад време бити; о мудрости магарчевој много се нриповеда. Магарац виче отегнуто и — а (њаче), а коњ јасно хрже. Магарац се лошије и слабије (мање) храни, задовољан је с коровом, чкаљем и корењем (соним), али пије само чисту воду. Млеко магаричино пије се по наредби лекарској против грудобоље а месо се меша о другим месом и употребљава се у неким земљама за кобасице; од дебеле и чисте коже прави се аергаменат, шагрин а подапињу се њоме и добоши. НА РАСПИС ШТАДА 3& ГОДИНУ 1883. Славном Уреднигитву „Школскога Листа" у Сомбору. Одзивајући се молби славног уредништва, да би овдашњи учитељски збор изрекао пресуду о чланцима, који су у Школском Листу о. г. писани за награду, збор је тог мишлења, да чланак „Пажња" у 23. бр. добије награду од 2 дук. а они из историје недагогије у бр. 5. Народне школе у Инглеској, у бр. 6. Васпи^ање Језуита, у бр. 7. Франке и пијетисти, да се награде са 1 дук. Она награда од 3 дук. да остане за 1834. г. из узрока, што је