Школски лист

— 11 —

онај први чланак „Пажња" по својој краткоћи одвећ награђен са 2 дук., а они други оиет за то се по мишлењу збора са 1 дук. наградити имају, што су просто казивање онога, што се у иовесници педагогије и на дру гим местима већ и то опширније находи, и што избор њихов није погодио оно, што би се за наставу и васпитање преноручити могло: Белов и Ланкестров начин из нужде је уведен тамо, где се ишло за тим. да један учитељ може већи број деце учити. Овај начин наставе и васиитања неможе одговорити цељи школској, јер „монитори" немогу никад заменути учитеља, па и „генерални монитори" у место васпитаоцу предочене цељи понајвише би обратну ностизавали, што се млади питомци дају лако обманути, привикавају се варању и рађа се у њима на овај начин завист, из које се потворе често рађају. Васпитање у Језуита, које је скучавало слободно мишлење а неговало робски дух и служило само неким одређеним себичним цељима, неможе се препоручити за рационалну наставу и васпитање. Пијетисте такође су једнострано децу обучавали и васнитавали на основу тврде вере само у чудеса — друге врлине човекове ван ове побожности, која оваким начином лако прелази у притворство, слабо су неговали. Најносле овај збор мисли, да би најбоље било, кад би сл. уредништво у Школском Листу истакло теме за писање чланака за награду, као што би могле бити : Шта је задатак учитеља уопште? Које су мане домаћег васпитања? Шта се има чинити при васпитању женских? Шта има да чини учитељ за одржање запта ? Које су зле следи једностраног образовања? Какав је савестан учитељ? Како се може деци омилити похађање школе? Шта чини народна школа за образовање људско ?*) Овакове и овима подобне теме изазвале би учитеље, да пишу расправе, које би знатно упливисати могле на добру наставу и васнитање у народној школи. Још би се могло приметити и то, да се иисци чланака за награду непотписују ни са првим нисменом свог имена, а камо ли да га целог нотписују. Ово је нужно безиристрасне оцене ради. Из седнице учитељског збора држане у Сентомашу 23. Дец. 1883. г. Милан Ј. НастиК, Др. ПлавшиЛ, перовођа. председник. Позивајући се на саонштени донис јављамо, да је писац чланака „Из историје педагогије" г. М. Симеон Кончар, народни учитељ у Јошани крај Удбине, а нисац чланка „Пажња" г. Стеван Коњовић, народни учитељ у Сомбору, потиисао се већ под својим чланком. Истој господи су досуђене награде већ одпремљене. Уједно нам је пријатна дужност да се славном српском учитељском збору у Сентомашу топло захвалимо за готовост, којом се одазвао нашој молби, да се оцењивања послатих нам чланака прими. Уредништво "Школскога Листа."

*) Нека оу те теме тонло препоручепе овогодишњим писцима ва награду. У. Ш. Л.