Школски лист

деца чисто држе, добро хране, прикладно одевају, брижљиво чувају и користно забављају. (Наставиће се.)

реч и ттшк. У слаткоумилном ирмосу данашњег великог празника нашег, чуди сте, Богољубљени Хришћани моји, да и „Аггели вхожденГе пречиствЈН зраш,е оудивишасн, како Д^ва вниде в г б свнтаа свнтбтхђ " ! (цркв. несма.) Васделу родбину, и још многе часне девојчице у бело обучене скугшше благочастиви родитељи пресвете дјеве Марије, те са запаљеним у руци воштаницама уведоше трогодишњу тада ћерку своју у св храм на васпитање, а тиме испунише дани завет свој Богу. Свечаност та тако је велика била, да се силан народ слегао на ту красоту и дивоту, та и сами су се Анђели божији на небу дивили гледајући тај свечани улазак у храм, — као што нам св. наша црква у несми својој данас казује. Из историје овог догађаја можемо се уверити да је избрана Богоотроковица провела више година у том светом храму непрестано мислећи о Богу, поучавајући се у закону божијем и упражњавајући се у добродетељи ; сво време своје проводила је у молитви, у читању св. Писма, у по.јању св. Псалмова и у вежбању у рукоделању. Плод таког васпитања био је тај, да је била са свим смирена и благообразна, да никог неје вређала, да је сваком добро желела, да се клонила од горцости и сујете, — никаква зло неје било у њој; а мећутим је Фине женске послове тако изучила, да је доцније доламу , т. ј. дољну хаљину, сама Христу Снаситељу тако вешто откала и израдила, да на целој хаљини ни једног једитог шва неје било. Ето вам, благочастиви Хришћани моји, укратко описах детињство мајке божије, нацртах вам стазу, којом је она пошда од ране младости своје, а то с тога што сам уверен да ће овај пример бати сваком оном „који има уши да чује" заиста „на иоправљање." Та узмимо само, љубазни моји, слике и прилике у којима ми живимо данас, нак ћемо увидети да смо далеко као родитељи изостали за родитељима пречисте Богоотроковице, а да су нам кћери далеко заостале од непорочне владичице, кћери Јоакима и Ане! Какву улогу у животу човечанском играју женскиње као домаћице с једне, а као матере с друге стране, — сваком је познато. Сваки од вас, љубазна браћо, зна ону дивну српску пословицу, која вели да „не лежи кућа на земљи, већ на жени." Велика наука лежи у тим речима, јер нам се у њима искуство народно казује .... Бадава ћеш се ти, вредни домаћине, трудити и радити, што-но веле, из петиних жила, ако немаш честите домаћице, која ће умети чувати и паметно раснолагати твоју горким знојем заслужену зараду; твој је задатак да сгрћеш, а женин да располаже; ирема томе ти си гост