Школски лист

28 -

3) мора предња заобљена ивица даеке за седење 2—3 центиметра да улази иод унутрашњу ивнцу постоља; 4) мора даска за седење да буде тако висока, да дете при писању може лако (комотно) да стави лактове на иостоље, а да не подиже при том плећа нити да се сагне главом и леђима; 5) морају бити крста при читању довољно подуирта. Како се растењем мењају ти одношаји, то треба и места за седење поиовљ°пим мерењем бар сваке по године да се коригују. Не треба истом да кажемо како мало одговарају тим уветима ове старинске скамије, што се још једнако налазе у великој већини наших школа, па и у учитељској школи. ВРЕШЕ ЈЕ УЧИТЕЈВ. 1. Време је учитељ, а његови ђаци смо сви, колико нас је, млади и стари, велики и мали. Од тог строгог учитеља може много што да се научи, укунно искуетво живота, сва човечанска мудрост. Време говори сиромаху: „Ради. Видело сам многе, који су у ночетку били тако сиромашни као ти, па су мало по мало радом стекли благостање и богатство и оставили својој деци лепо насљедство и поштовано име." Оно говори богатоме : „Буди милоердан. Видело сам врло многе, који су ти једпаки, како их усред њиховог богатства муче и киње бриге. Само најбољи од њих нађоше тајну среће чинећи добра и иружајући помоћи где је требало." 2. Како је време велик учитељ и ипак колико има рђавих ђака у свакоме добу! Оно говори младим људима: „Уживајте, али не претерујте. Колико сам сусрело младих луда, клонулих пре времена, који су за неколико дана расточили највећа добра од Бога !" А етарцима говори: „Видела сам људе, који су још и нод бременом година знали да буду корисни и да стеку себи љубав. Чините као они, поучавајте, руководите нежно оне, који долазе после вас; улите им љубав према дужности, одважност и родољубље и чувајте се добро старачке зловоље." (Бе Рго§гез.) ШКОЛСКЕ ВЕСТН. (Владика Штросмајер о женском образовању .) Хрватска учитељнца гђца Марија Јамбришакова иоднела је владици Штросмајеру своју књигу: „Више школско образовање корисно је и жени," па што јој се исти овим писмом захвалио: „Лепу Вашу расправицу о вишој обуци жена примио сам, те Вам на њој срдачно хвалим. И ја сам од увек био за то, да се и наш женски свет умно развија и подучава, јер тиме се културно цео народ развија У то име сам у своје време и подигао у Ђакову женску нренарандију, а када се је та морала затворити, радио сам о том, да самостан својим силама подигне вишу девојачку школу, која хвала Богу