Школски лист

— 23 -

таквих препрека крло добро снабдевена училима. А кад пнтамо, како се могла општина да склони на толике жртве, то ћемо не ретко да чујемо, да то ни не беше никако могуће, него да се учитељ сам помогао и учила сам зготовио. Тако сам нашао већ ире тридесет година у једној сеоској школи најкраснија учила, које је све зготовио сам учитељ. Имао је међу осталим машину за читање, која је могла у пуној мери да задовољи овако зналачко око. Даске на табли за намештање ннсмена, летве за писмена, све је то сам учитељ ретком брижљивошћу изрендејисао, изрезао и саставио. За писмена узео је најкрасније дашчице, једна израђена сасвим као друга, све стаклом лепо углачане, што беше заиста врло трудан и тежак посао. Кад наступе дуге зимске вечери, дртао је он на њима писмена оловком, да их носле иснуни црном бојом, до које је пуно стрплења дошао држањем комадића граната над лојаном свећом. Алн како се после радоваху тој машини за читање ученици и учитељ! Ко да не почитује таквог човека! За рачун резао је сам себа коцке, а за означивање десетица шипке са белегама за коцке. Исто је тако зготовио једну рачунаљку оквире, шипке и кугле. Ни један столар, ни један токар неби тај посао израдио тачније и лепше. Тако се исто трудио, да за наставу у другим предметима потребне справе сам зготови и у свима тим радовима показао се као цео човек. Имао је двокрак озиб, који је знао врло добро да употреби за развијање закона о озибу; имао је котурачу, којом је пока зивао сеоској деци, како се могу код њкхове куће џакови са житом са 110 муке да нодигну на висок таван. На једном његовом нрозору висише три барометра, које је он сам живом напунио и удесио. Да, кад близо његовог села градише жељезницу, могао је сељапима помоћу електричног телеграФа, што га је сам начинио, да разјасни чудо, што се па њихове очи у пољу збивало. И кад би га когод запитао, како је могао све то да уради, имао би једини одговор: Чини ми радост. Да, он је то волео, то му је чинило радост и та радост, која је ироизлазила из љубави нрема свом позиву, дала је глави његовој јасност, рукама његовим умешност, истрајности његовој жељезо, да све те мале ствари тако ваљано изради. Данас имамо многа и од чести врло лепа, врло практична учила. Али ни једно од њих не даје се ^ако добро да употреби као оно, које је учитељ, који треба њим да се служи, но својим идејама зготовио. Јер не само што он ствари до у саме најмање делиће даје сасвим тачно онакав вид, какав жели: него ту вреди и свест, да је сасвим сам својом снагом нроизвео оруђе, нешто, што улива радост и вољу за рад у душу учитељу и која израза палази у уснеху његова рада. Сем тога има учила, која се не могу нигде да купе, а инак се не може без њих да буде, дакле их мора учитељ да зготови својим трудом. Тој врсти учила припадају на пример карта места и пре но што на њу дође ред иланови школске собе, школског здања и школског земљишта Ако ће дете да научи да чита као што треба земљописну карту, то је нужно, да се пред њега износе такви цртежи и да му се из непосредне очигледности разјасни значење свега детаља на карти. Учитељ не мвже с тога без њих да буде и иошто нема никог, који би га ту заменио,