Школски лист

- 22 —

препоручено осеивање забавишта као завода за здраво и разумно васпитање. У Угарској у исто време примљене су забаве по Фребдовом начину у многа хранилишта п осеован је у Пешти државни завод за изображавање забавиља, који се из двогодишњег течаја састоји и у свези стоји са хранилиштем за углед (Мт1а буос1а). Овај завод стоји сада под управом г. Гејзе Деметера, и еа њиме је и државно сиротиште скоичано Осим тога постоји у Будапешти нод надзором средсредеог Фребловог друштва право забавиште и правилиште за забавиље по вачину Фребловом. Као што обично реФорматорски духови своја начела до крајности истерују и у остварењу њиховом једино спасење рода човечаског налазе ; тако је и Фребл у мпогом обзиру са својом тавном и замршеном теоријом о новом васпитању далеко терао, а неки посљедници његови у практиди су целу систему новог васпитања још заплетенијом чинили. С тога се појавила велика опозиција према забавишту по Фребловом начину (види Шк. Лист 1883. бр. 5). Међутим што се год виче против забавишта то се односи само на претераности и педантерпју, која се у нека забавишта увукла. Па кад се те претераности и неупутности одклоне, престаће и та вика, а забавиште ће очишћено од својих мана засијати у правом свом сјају као велекористан завод за васпитање мале деце. (Свршиће се.)

0 НШВМБУ УЧИЛА. Набављање учила, која су потребна за наставу, проузрокује учитељу много пута праву главобољу. Он сам не може да их купи, јер нема за то новаца, Било би и више него чудновато, кад би се од њега захтевало, да сам сноси тај издатак, који је за његове нрилике тек ипак доста знатан. Није ли зар довољно, што се и онако одрекао скоро свију уживања у животу, да би се могао худом наплатом за свој трудан рад поштено да ировуче кроз живот ? Није на њему, на оиштинама је, да отворе овде џен за школу, за своју децу. Али онштине — ах Боже, општине ! Колико ту треба, док се што изради и док се учитељ саслуша. Та ето пре су били земљовиди добри, није била нужна нова табла, дакле — веле — зашто неби могло тако да буде и сада за неко време. Они не помишљају на пролазност ствари, него мисле, што су једанпут већ учинили и жртвовали, то је учињено за навеки. Још теже иде, кад ваља да се уведе какво сасвим ново учило, јер тада се лако породи сумња, дали је оно збиља и нужно и учитељ мора у зноју свог лица да се измучи, док доведе све Томе до тога, да увиде истину. И ипак се овде онде нађе но гдекоја школа, која је поред свију