Школски лист

— 21 —

него се проширује златна слобода дечија. С тога еу васнитна средства у забавишту игра, приповедање, разговор и певање, заједница у пријатпом друштву себи равних вршњака и особито забава радом, којим се вештба памет, уображање, разум па и рука радилиг^а. Нема у забавишту писмена, цифри, предавања, учења школског, нема ту никаквога силења ни морања, све ту иде лако и пријатно ; јер сав посао и рад одговара природној потреби детиње нарави, детињега доба и узраста. Прво забавиште отворио је Фребел 1840. у Бланкенбургу у Тирингији. Њиме је он хтео да даде свету; 1) Угледни завод за забављање мале деце; 2) Завод за образовање забавиља и васпитатељака ; 3) Завод за измишљање и распростирање игара дечијп, и 4) Природисходну основу за школско васпитање. Од тога времена напредује на све стране васиитање дечије но начелима Фребловим. Сам Фребел издао је на свет песмице и састављао игре за забавишта Његове ученице бароница Берта Маренхолц — Биловљгва, Хенријета Шрадерова и Ангелика Хартманова, сљедбеник Фреблов Аугуст Келер, и други многи делом и списима радили су много око подизања и усавршавања забавишта у Немачкој и по другим земљама. Пруска влада је истина 1851. године из неспоразумљења забранила била забавишта, али су она у малим кнежевинама немачким нашла себи уточишта. Тако је под заштитом војводе Мајнингенског сам Фребел у дворцу Маријенталу код Либштајна 1851. године припремао девојке за будуће забавиље, а после смрти његове основао је А Келер у Готи прво редовно прииравилиште за забавиље, у ком је течај за забавиље слушала и једна Србкпња поштована супруга господина Аркадија Варађанина садашњег унравитеља србске висше девојачке школе у Новом Саду. Између многих списа, који .ачињавају такозвану Фреблову литературу, ми ћемо овде споменути само ове : »Ново васпитање од А. Келера," које је нревео на србски вредни учитељ горњокарловачке учитељске вештбаонице г. Владимир Красић, и »Ка1есћ15гпиз с !ег ргасизсћеп Ктс1ег §аг1пеге! V. Рг. 5ејс1е1, 1^ејрг1§; 1863.« — Ове две књижице могу добру услугу учинити свакоме ко се жели упознати са забавиштем и са негом и васпитавањем мале деце. У Аустрији је наредбом министра просвете од 1872.