Школски лист
- 20 -
вршава породично васпитање и складним и постепеним развијањем свију душевних и телесних снага дечијих, као и благим, пуним васпитатељског такта понашањем, припрема децу за школско васпитање, које би се могло у многоме свом раду и делању угледати на забавишта, а особито на васпитање и на човечни поступак у овим заводима. „Моли се Богу и ради\ и то је стари савет родитељски и васпитатељски. Тај савет ирепоручивао је Амос Коменски, тај савет старао се остварити Хенрик Песталоције, то је начело оеобито настојавао да у живот приведе и Фридрих Фребел. У дивном Божијем створењу, у васељеној и у свима тварима што је испуњавају, — по уверењу Фребловом, почива, влада и дела Божаство. Определење је човеково да својим чувствовањима, мислима и вољом тежи уподобити се Богу, да се усавршује угледајући се на идеал иајвећега савршенства на Божаство. Основи вере, љубави и наде зарана се имају усељивати у срдце детиње. Свето име Божије има се пред децом често и са страхопоштовањем спомињати; свако добро има се у свезу доводити са Богом од кога нам оно као најбољи дар и благослов долази. Осећање Божије близкости, и подизање срдца к Богу као најбољем отцу небесном, то је прва и најбоља молитва дечија ; то је основ побожности, религије и благонаравности. Ал као што је овака истинска и срдачна молитва прва потреба дечија, тако је неразлучна од ње ради среће и доброг васпитања она друга потреба, која се изражава заповешћу: Ради! Рад није проклетство, него је баш благослов Божији ио све људе и извор сваке среће и свију врлина људских Што је за одрасле људе рад, то је за децу забава и сиграње. У игри се полаже основ љубави к' раду; из игре се рађа радост, мир и задовољство дечије ; у игри је извор свакога добра по децу. Дете, које се са задовољством и заузимањем игра док се неумори, постаће по времену вредан и ваљан, у послу изтрајан и за благо својих ближњих одушевљен човек. Фребел је особито настојавао да се деца у друштву иријатним послом занимају, да се уз сигру и посао разговарају, и да не само речма него и делом своје мисли изражавају и остваравају. Хранилишта су више за чување и негу мале деце, а забавишта су више за васпитање дечије, али ово је васпитање сасвим налик на васпитање удоброј породици, њиме се ненречи,