Школски лист
43 —
Кор® је спадао у број независних људи, раденика, који не напуштају своје уверење ни за љубав нопударности, који се не дају застрашити ни ненријатељством пи оиасностима. Многа питања, која је он потакао, очекују још своје решење. Заслуге Корфове за народну школу стекле су онште признање. Московско свеучилиште именовало га је г. 1871. својим почасним чланом, то исто учинило је „Педагогическоје Обшчество" у Петрограду, а „Комитет Грамотности" отликовао је његове списе златном медаљом. Пре десетак година основао је КорФ руску школу у Женеви и уирављао је њом неколико година ; последњих година бавио се опет на свом добру у Русији. Руска школа изгубила је у њему неуморнога, одушевљенога радника, ког ће спомен навеки живете у историји руске образованости. Нека му је лака земља! (Р. 2. В.) В. Ваничен.
Ш К 0 Л А РАДА. (Др. Линднер.) Школа рада — противно од школе учења — јесте она, у којој је рад као ваеиитни елеменат заступљен. Такове школе могу бити еамосталне или саједињене — спојене са општом народном школом. Код наотаве за девојке није рад никакова новост и реткост; али код наставе мушких тек је проблем будућности. Најугледнији педагози старог и новог доба признавали су важност наставе рада и тражили, да се уведе у школе. Боменски , који практичпу страну радне школе свуда одлучно наглашава прописује изречно народној школи, да ученици најважвије из заната науче ма само ради те једине дељи, да о свему оном што у практичном животу потребују ње остану у незнању и да њихова прирођена наклоност, за коју највише способности имају, иакше избије на површину. Локе нреиоручује својим учепицима, да какав занат изуче ; у вароши да изуче дрводељо.тво , столарство, и дрворезарију; на, селу вртарство и нољску радњу ради телееног кретања и усавршавања, само ствари ради и да напослетку стеку право суђене о животу и људима. Играчке не треба куповати; шта више, нека ученици своје играчке, колико то у њиховој снази лежи, сами праве. Р усо казује своме питомцу, да изучи занат, арави занат, где руке више раде него ли ум. Његов Емило је на сваки носао готов и спреман ; он познаје мотику и сикиру; знаде да се нађе са чекићем, рендом, нилом, укратко: са свима занатлијским справама је упознат Саморадиност, с почетка са свакојаким играчкама а после овога потребитим и нужним оруђем и справама, јесте доиста користан и мио посао, да је неизоставан захтев свију завода где се ученици целисходно васпитавају, да им се упутства и прилика за саморадњу даде. Тим се њихов радни нагон задовољава и сва, иступлења, која нроизлазе усљед скученог и притешњеноградног нагона, тим се уједанпута уклањају.Десеторо деце у радионици лакше је руководити и управљати, него ли троје, који це знају шта им чинити ваља. Дух, који се ма којим начином обучавања