Школски лист

_ 44 -

дресира да по туђем проиису ради, овде оживи, стече евоје сопствене идеје и произналази сретства за изведене истих. Човек, који није у младости својој научио да својим рукама зарађује, то је пола човек, јер вечито зависи од других људи. Цесталоци препоручује одсудно вежбање у техничким вештинама норед самог знања, као што је и он сам у Новомселу (НеиДогЈ) и БургдорФу поред учења и продуктиван рад са својим иитомцима предузимао. Фребел , у чијем систему саморадно занимање тако знамениту улогу игра, вођаше своје ученике у Кајлхау у разне радионице, да их тамо упозна са свима техничким пословима. Карло Фридрих Бидерман захтева у своме делу: „Васпитање за рад" да сваки, не само оне вештине и знања изучава, која су му за подмирење иотреба свакидањег живота нужна да у тренутној невољи без туђе помоћи ноправке и исправке у економији, кући, врту, подруму и кујни подмирује, него што је још важније, да разумева рукоделцу, вештаку, надничару, којима ће се послужити, назначнти, шта и како који посао имаде да уради и да стране раденике, који код њега раде, контролира. Ако ми у овоме само чисто практичну страну наглашавамо, то други сувременн писац Еразмо Шеаб у своме делу „Школа •рада " (сИе Агћеј1:88сћи1е) још на вишем педагошком становишту стоји Развијање радног нагона к слободи индивидуалносги, подизање знаности као неке силе, која свуда нризнања заслужује, наравствени одношаји код заједничког рада, спајањем сила особито помагачке дужности, којима се слабијим раденицима у номоћ притиче, укратко: практичан ихармоничан рад, занимањем читаве индивидуалности — иротивно једностраиом умном раду, који се досада искључиво употребљавао, јесу пуног значаја идеје, које га руководе. Овамо придолазе и хигијенски обзири Са уређењем школе рада постаје и наше народно васпитање природније, него ли што до сада беше. Јер ми тражимо од школске младежи нешто надприродно; у место да их изводимо у слободну нрироду, да се тамо самостално крећу и делају, ми их држимо у загушл.ивој соби, у оном заражљивом и отровном школском ваздуху и приморавамо их, да читаве сате седе и дуге безкрајне са великим душевним и телесним нанрезањем израђују апстрактне задађе. Да се дакле школски врт и са гледишта здравственога преноручити мора, то је са свим јасно. И посао у радионици може посредно да упливише на здравље ученика, у толико више, што многи послови при лепом времену и летњем добу могу у школском дворишту да се посвршавају. За педагоге није више питање, јели рад уонште васпитно сретство, да се у школе уведе. Јер ако наше школе дојиста хоће младеж да школују, т. ј. васпитају, то морају своме бићу из школског врта да нридаду градива; оне морају од њега да се уче раду, соварању и да тако на своме школском земљишту усноставе закон, који суштину дечијег врта у себи са држи. Како ће школа учења — наставе псстати и школом рада јесте један од оних проблема, на којег решењу данашња педагогија ради и дела. Колико ће радије нолазити деца школу, када се нодигне и радна школа! Ова ће их школа начинити сретнима; они ће у њој радити и срцем и душом те ће их то занимање, посленост тако оживити, као што