Школски лист

— 45 —

их сада раздрагава иесма, свирка и оно време, што га проведу на гим настиди. То исто становиште заузима и иозната заступница мало-дечијег забавишта госиођа Б. Маренхолц-Билова у своме спису: „Рад и ново васаитање Она схваћа школске радионице, школске вртове и игралишта са естетично-практичне стране васпитања и има пред очима уједио спажење и опоравгење дечијег тела и духа. Са паставом рада ваља да се оснособи иређашња дечија способност за стварајућу раденост, посленост. Једностран умни рад без нознавања животних услова иствнитог и ирактичног живота, без унотребе снаге воље к раду, стварању. иромету и прибављању одводи младеж силовито а нагло на страниутице, које уништавају најбоље снаге и снособности, те их наиослетку доводе до коначне пропастн. Настава рада јесте приправа ка вештини и уме^ности, јер ове су најслободнији производи човештва и у њима је највеће задовољство људске тежње. Уметност беше нолуга моралности у току светског историјског развитка ; она и у садањем положају имаде нарочито цивилизаторску задаћу да изврши. Но та ће свакако остати не изведена, догод пропуштамо, да најраније — млађано доба удотребимо на ту цељ, да рад преобразимо у слободну и свесну иосленост и да подигнемо вољу и радост за свако деловање к стварању. Не прекомерна школска дисциплина, нити помножено знање, него више вештине, више способности за делање кадро је да успостави изгубљену хармонију у образовању и употребу човечије снаге, да усностави првобитност рвихова саздања, само тим начином је њена задаћа у истину решена. Вато подижимо свуда школске радионице, као места за млађани нагон к стварању, пословању ; али не као места, на којима ће млађапа снага ученика да се спута ланцем насилног рада и да се у прашини свакдањег живота ирегњечи и унишги. Ма да како сумњиво изгледају сретства за остварење великих нреображаја, ипак се морају извршити неки услови, да се тако напредни нагон, који је пошао странпутицом, поврати у нрави колосек а тим да се стане на пут претећем уништењу сваке врлине и нравствености у друштву људскоме. (Свршиће се.) ШКОЛСКЕ ВЕСТН. (Из земаљског учитељског мировинског фонда) подарио је кр. уг. министар за богочаст и јавну наставу Милици рођ. Коњовића, удовици иза Исидора Крецула, бившег српског учитеља у Сри. Итебеју годишњу потпору од 84 Фор. и исто толику потпору Љубици рођ. Ковачевића, удовици иза иокојног српског учитеља Ђорђа Радосављевића. (Сарајево.) Поглавица земаљске владе именовао је српско-православног свештеника у Кечкемету г. Гавру Бољарића православним катихетом на сарајевској вишој гимназији. (Београд.) Као уредник „Учнтеља" потписује се од нове године г. Драг. Топлица учитељ. — У Ваљеву је преминуо врсни тамошњи трговац Радован Лазић, који је завештао 10.000 динара на оснивање Фонда за награђивање књижица за народ корисних. — Службене новине доносе опет указе, којима се три учитеља због рђавог владања отиуштају из службе, а даља двојица се казне губатком петнаесто- и десетодневне плате. По саслушању Гл. Просв. Сав. отпуштена су даље из службе 3 учи-