Школски лист

— 40 -

Н. А. Еорф родио се 2. јула 1834. у Харкову. Свршивши с успехом течај лицеја Александровског ступио је у државну службу у оделење министарства правде. Жива нарав двадесетогодишњега младића није се слагала са канцеларијском службом, од које се дух умори. После подруг године наиустио је службу и отишао је из Петрограда у губернију Јекатеринославску на своје породично добро. Девет година пробавио је које ту, које на страни, занимајући се марљиво науком. Кад су г. 1866. била установљена земства изабран је за „гласача" Александровскога среза и обављао је у нет сесија земства дужност тајника, а беше и члан ревизне комисије. У земству је настојао око тога, да се данак у нарави замене новчаним данком, старао се за побољшање економскога стања и бранио је самоуправу земства противу нревласти бирокрације. Кад је заведен нов судски поступак, изабраше барона КорФа за члана „помирителног" суда, ком је три године био председником. Упознавгаа темељито пољску економију, сталеж земљоделски и његове потребе, које су настале новим приликама, оснивао је већ г. 1867. основне школе у срезу Александровском. „Народни учитељ победио је код Садове !" орило се тада по целој Европн, и све владе почеле су озбиљно да мисле како да поправе стање јавнога школства. Тако и руска земства, тада још млада и енергичка, одушевљавала су се за просвету народа. Барону КорФу припала је лепа задаћа, да буде будиоцем у том делу. Он се упути у иноземство, да позна школе у западној Европи, а наиме у Швајцарској. Вративши се натраг у Русију, основао је нове школе у Александровском срезу. које су брзо изашле на глас не само у целој околини, него и далеко иза граница губерније Јекатеринославске, ма да Кор® није имао у изобиљу материјална средства, да њима располаже. Јавна штамиа обратила је општу позорност на његове школе, он сам пак је марљи;!0 ноучавао децу и изображавао неуморно сеоске учитеље. У Русији не беше тада још учитељских школа. За пет година дао је Корф земствима читав низ народних учитеља. Делање његово беше неуморно; предавао је будућим учитељима, приређивао је учитељске састанке, радио је у седницама школскога савета, писао је многе књиге и практички је окушао, да ли су удесне за потребу школску, дописивао је о школству са две стотине људи у Русији, надзиравао је школе, које беху његову старању поверене и сваке године издавао је о њима опширне извештаје. Пет такових извештаја, но својој педагошкој садржини врло занимивих, износе педесет печатних табака. Из њих се даје видети како може много да се постигне и скромннм средствима, кад народном просветом управљају људи характерни и истрајни. Цео успех јавнога школства у Александровском срезу зависио је од неуморног труда КорФовог; док је он њиме управљао, цветало је, а чим се опет упутио у иноземство, пође брзо натраг. Читаоцу „Извештаја" излази јасно пред очи заслужно делање ауторово, који живо црта школе у целини и појединце, казује, шта смета њихову напредку и саветује, како да се сметње уклоне. Обично се уплећу васпитачка искуства, оца. жања, упутства. Придожена је мада среза, плавови школских здања итд.