Школски лист
- 50 -
ција" је иначе погледом на дете сурова до неправде, јер каштига, коју деле природне реакције, врло је чеето изван сваке размере са погрешком: и смрт може да буде посљедак просте какве несмотрености. Сем тога пребацује Греар доктрнни Спенсеровој. да је основана на начелу, које нема ни добра ни зла у себи, по ком вредност некога чина опредељује само резултат; тим начиеом долазимо до абсолуције или управо до глориФикације успеха и до негације свега морала. Спенсер не номиње у својим разлагањима ни један једини нут реч дужпост. Нека млад човек временом доспе до тога, да буде обазрпви и одговорни суђаја својих дела, то је њему сва цељ и сва благодат васпитања. Блудња је заиста, кад се сматра та дисциплина за једину и неногрешиву По назорима свију криминалиста у педагогнји нема васпитања без поштовања, ни ноштовања без ауторитета, ни ауторитета без запта; али снага занта лежи баш у пдеји, коју пма о њему онај, што му се повинује и коју му даје онај, што га примењује. Предлагали су, па и покушавали, да се ученицима повери брига, да досуђују награде. Помишљали су и на то, да им се остави, да изричу и каштиге. Рационалеија је идеја, али није такођер ирактична, да се састави законик, иоред ког неби тако рећи имала никаква интереса лица, која врше нравосуђе и који би ставио дете неким начином пред мрамор закона. Праведна и делатна примена казни у васнитању уопште је ствар такта, оштроумља, мере и њен учинак зависи у многоме од уплива и моралног ауторитета учитељевог: васпитање мора данас — ма каква улога била одређена другим чиниоцима — да прихвати разум као главну полугу и његова цељ има се састојати у образовању моралне личности детета, оно треба да га начини господарем над собом, т. ј. да га начини човеком. Ваља знати да ли се и у којим приликама сз не слаже та рационална дисциплина са системом јавпог васнитања. Ради тога испитује Греар добре и рђаве стране те системе. Што се добрих страна тиче то је извесно, да јавно васпитање и уопште заједничко васпитање развија у деци чуство моралне једнакости, сношљивости, правде, поштовање за надмоћност (супериоритет) интелигенције и характера, дух слободе и лојалности. Друге користи ове системе долазе још од заједничког живлења, од одношаја према учитељима и учешћа у истом заеимању. За тим је строг ред, ком су сви подвржени, први елеменат добре ин-