Школски лист

51

телектуалне и моралне хигијене као и не мање добре Физичке хпгијеие. Греар посматра јо:н и важност навике у васнитању Али он признаје да општи пут, који је посљедак заједничких веџбања, не може да буде довољан, да даде сваком характеру онај нарочити правац, који му је потребан Приступајући рђавим странама јавнога васпитања примећу.]е учени академик, да се те рђаве стране пригшсују већином нптернату, али да ни најжешћи противници интерната не могу да му одрекну ни нотребу да постоји, ни — у извесним случајевима — благодетан уплив. У истини се не напада толико сам интернат колико прилике у којима се данас налази; у те спада прекомерно нагомилање, које не само за интернисте, него и за екстернисте прелази сваку меру Први лек, који им је у данашњем њиховом стању потребан, састоји се у смањивању броја нитомаца. У истој мери желити би им било још и друге реФорме, од којих неке не зависе од законодавца, бар не неиосредно. Људи, вели Греар, опи су увек најважнији у човечанским установама. Заиста да у стварима васнитања ни најбоље установе не вреде толико, колико они, који их примењују. С друге стране ма какве биле поправке унесене у систему јавнога васпитања инак оне не могу своје потпуно дејство да иокажу без садејства најпре породице, а после свијух живих чинилаца удруштву; а ту се мора на жалост да примети, да учитељи не налазе увек потпоре код породица, које често баш као да се труде да нотару све добро, што они учине и да парализују сав њихов рад. Греар расправља о том предмету пуно жива интереса и сасвим нраведно, и задржава се код знамените улоге, коју јавно васпитање оставља породици; улога, која се не састоји само у спремању детета за то васпитање, него и да потпомажу, да непрекидно попуњују дело учитеља, који подељују васпитање и дају му правац. Најпосле додаје Греар, да ће та сарадња породице у то. лико сретније учинке произвести, ако нађе потпору јавнога мнења. Без сумње треба деца да се спремају да буду људи свог времена и своје отаџбине; али друга је сгвар спремање младах људи за живот и друга ствар учествовање њихово у истом пре времена. Породица и јавно мнење, у сноразумлењу са васпитачима, морају да чувају праг наставних завода од свију снољашних потреса. Пустешо омладину да потпуно