Школски лист

— 52 —

испава свој сан, ако желимо да је видимо храбра и узвишена срда, кад куцне за њу час рада. ПОЗИБ УЧШШ*) „ паои агнди моја." Св. П. Сама реч „учитељ" довољан нам је тумач значења оног, који носи овај назнв на себи. Учитељ је дансле онај, који друге учи. Ово се учење састоји у настављању разних нредмета, који се односе на моралну и материјалну страну васпитаника и у васиитању душе и срца младога света. То је онај човек, пред кога родитељ доведе своје највеће благо; оно благо, којим га је природа обдарила; у коме сваки родитељ сву своју срећу налази. Доводи га пред човека, коме га цоверава надајући се да ће улити у њега хране, која ће му бити доживотна храна; храна душе и тела. На питање: Ко је учитељ? Ево како одговара славни немачки педагог К. Шмидт : 1)ег \УаћгћеН 8исћ{, (1ег РгеШеН Пећс, [1ег Иеће л\ - Ш. — Учитељ је, који истину тражи. Истина је сам човечији дух елеменат у ком живи. Истина је његова храна, његова тежња, његова дељ. његов свети адиђар. Човечији дух, који је бригу и старање за истину изгубио, изгубио се сам. Само онај, који се држи увек истине, који се бори против лажи и предрасуда, против глупости и таме, то је прави човек, Многи су борци за истину пострадали, али су ипак победили, ако нису они лично, али су њихове идеје као такове победиле; за ово стотинама небројено примера имамо у светској и у црквено-хришћанској историји. Истина није далеко од нас, треба је само чистим душевним очима тражити, на ћемо је наћи ; она нам изилази као светли зраци сунчеви. Сама нам природа пружа часту истину ; светска историја показује нам је; а религија христијанска нам ју даје. Ако истину тражиш, мораш ирироду волети. Природа обухвата и продире човека; он је сам природа. У његовом постанку, у његовом развитку, у његовим наклоностима и у његовим радњама нрипада он заковима природе. И једино као таковога дух Божији узноси и узвишује над осталим створовима; он му даје моћ, да разликује истину од лажи и да се гнуша овог последњег иорока. Он му даје свестрану увиђавност; ко ње нема, то није учитељ. С тога се у првој линији изискује од учитеља, да природу добро проучава, да се упознаје са законима њеним, да увиди важност дела руку Божијих. Тада на основу нравог проучавања имаће и праву истиниту веру у Бога. Ово мора да вааси и за свештеника као и за учитеља. Славни немачки реФорматор Лутер је сам у управљеном писму на Меланхтона о природи следеће рекао: „Уећетеп1;ег е4 1о1о сое!о еггаге сепзео, сјш рћПоборМат е! па!игае со§тНопет тиШет ри4ап1; 1;ћео1о§1ае."

*) Ово је одломак из повећег рукопионог дела : „Срискж учитељ и свештеник