Школски лист

— 95 -

места у Палестини и у Јерусалиму 30.769 руб.; и напоследку на храм васкресенија Христовог у Јерусалиму 6923 руб. — Кад се узме у обзир да су садашњи приходи ове натријаршије врло скромни, јер она једино прима по 3 /о чиста прихода од својих земаља у Бесарабији, дочим руска влада остало себи задржава, а велика добра јерусалкмске цркве у Романији још је кнез Куза по наговору Наполеона III. за своју државу освојио; онда се чудити морамо, како је могуће да Патријаршија јерусалимска тако велике суме на црквене, просветне и хуманитарне цјели данашњим даном годишње издавати може. (-Земљетрес у Сомбору.) 12. марта тачно у 9 сах. у вече осетио се у Сомбору доста јак потрес и поново али у слаби;'ој мери и 15. марта у 10 3 / 4 сах. у ноћ. Оба потреса примећена су и у Вуковару, Осеку, Винковцима, Харкању, Сигетвару и Ђакову. У овом последњем месту био је по новинарским извештајима потрес најјачи. (Лондоп) броји сада 4,019.000 становника. После Лондона је највећа варош у Европи Париз са 2,239.000 становника. Берлин броји 1,192.000, а Беч 749.000 становника. (.Кпижевност ) Књижара В. Валожића у Београду позива оа претплату на „Велику срнску народну лиру највећу збирку иесама што се певају илустровано издање с десет слика од проФесора В. Тителбаха." Књига ће изнети око 40 табака и биће у њој око 900 иесама. Цена јој је 2 х / 2 динара, а у богатом новезу с позлаћеним корицама 4 динара. Претплата се шаље до 30. априла књижари В. Валожића у Београд. (Родитељски уздах.) Неки ратар жртвовао је све своје имање на васпитање свога сина, и кад је видео, да ипак није зато ништа научио, уздахнуо је: „Ах, колико крава дадох за тога једнога вола!" (Из школе.) „Но, Олгице," рече учитељица једној од својих малих ученица, „ти си данас била лепо добра." — „Јесте," одговори Олгица сасвим озбиљно, „али шта ћу, кад ми се врат укрутио." НБКРОЛОГ. Петар ПоиовиЛ парох великокикиндски преселио се у вечност 7. Марта у Великој Кикинди. Покојник је рођен 1806 године у Меленци ; свршио је учитељску школу у Сомбору. Био је најнре учитељ у Гаду и Башахиду, затим у Меленцима. Међугим је свршио и богословске науке и постао ђаконом, те је као ђакон служио свету цркву пуних 20 година. Године 1861. рукоположен је био за свештеника и постао је парохом у В. Кикинди где је од то доба вршио свештеничке дужности тачно и савестно до смрти своје. Још је у недељу пачисту 4. Марта служио и народ причешћивао, а већ је у среду 7. Марта отишао Богу на истину изданувши без болова и боловања у наручију своје јединице кћери. За живота свога био је свагда благе нарави, доброга срдца, чуваран и вредан, те је у свима тим врлинама народу у Великој Кикинди за пример служио и љубав и ноштовање народно у пуној мери је уживао. Покојник је оставио после себе 4 сина и једну кћер. ЈБегов син Јован је унравитељ србске више девојачке школе у Панчеву а у сину Милану изгубио је отац и народ србски прерано даровитог младог сликара. Покојни отац Петар