Школски лист

— 111 —

Врло разумљиво и забавно написана књига о вредности и нези те важне домаће животиње, на коју се ипак често тако мало иази. Начин излагања је сасвим према схватању простога света. Нрепоручујемо ту књигу за даривање старијих ученика у сеоеким школама, који ће у њој наћи многу корисну поуку, а преко њих и њихови старији. Нека је учитељима родољубива дужност, да тој књижици крче пут у народ.

доноси у свом 11. броју од о. г. лик Еманујила Маковичке, учитеља граћанске школе у Водњани, који с правом носи име учитеља Филосооа. Г. 1873. појавио се он у чешкој философској књижевности првим самосталним радом и од тог доба написао је он у чешким педагошким и белетристичним листовима толико чланака и расправа, да би само набрајање наслова истих сведочило о његовим необично опширним и неуморним студијама у свима струкама ФалосоФнје. Наиме су из иоследњег доба познати његови чланци о науци енглеских ФилосоФа, популарне расправе из исихологије и естетике, критике о чешким философским списима и белетристични покушаји. Како пак „учитељ философ " има сада истом 33 године, то се чешка књижевност може да нада од њега још многоме раду, који ће јој бити заиста на част! И „Школски Лист" донео је у свом'20. броју од г. 1880. једну расправу од Маковичке у српском преводу под насловом „Реченица ио науци Стјуарта Миља." (Најве&и и најмањи људи на земљи.) У Патагонаца износи просечна висина тела 1'80 т, у Еаглеза. Г73 ш, у Швеђана 1 70 т, у северних Немаца 1.68 т, у јужних Немаца и Чинана Г62 т, у Ланонаца, који су сматрани за најмање људе, Г52 т и најносле у Бушмена и становника на островима Тихога Океака Г37 т. Код свију народа је женскиње за ј / 16 мање него мушкиње. {Ле и лов .) Пре 14 дана уловили су рибари у Дунаву код Апатина /едну моруну, која је била дугачка, 2-3 метара, а тешка 2 метарске центе. Тако високо у Дунав ретко кад залутају велике моруне. (Православна епархија бококоторска, дубровачка и саичанска .) Изишао је шематизам исте за г 1884. Из статистичког прегледа за прошлу годину видимо, да је у целој еиархији било 8 манастира, 4 протопресвитерата, 44 парохија и 6 капеланија (од којих беху 5 неодвисне.) Цркава је било 204, домова 504 са 24.504 душе. Родило се 640, а умрло 460. Г. 1882. било је 5053 домова са 23.431 душом, дакле је број домова за 29 мањи, а број душа за 1073 већи, што долази отуд, што се за последњега устанка расељени народ делом повратио. Број катихумена ио средњим и основним школама износио је 1863 т. ј. за 591 више него предходне године. Епархија ова располаже еа више Фупдација, намењених српским народним Школама, али не знамо да ли сем Дубровника гдегод има наше вероисноведне школе. За ону у Котору чујемо, да од ове године не постоји више. У додатку шематизма налази се као сваке године више старинарских и историчких података. (Ераљевина Србија) бројала је концем прошле године 1,867.326 становника, од којих су Румуњи 130 051. На сваку квадратну миљу површине долази по 2.118 душа. Од оближњих земаља износи број житељства на једну квадратну миљу у Хрватској и Славонији 2.526, у Румунији 1868, у Бугарској 1.757, у Грчкој 1.603, у Источној Румелији 1.265 и најпосле у Босни 1.226. Србија је дакле после Хрватске најнасељенији крај на истоку. Године 1834., кад је био први попис житељства, бројала је Србија само 680 000 душа, данас их је дакле скоро три иут више.