Школски лист

- 155 —

знаменитога Чеха Дра Чењка Шерцла, који је проФесор па свеучилишту у Харкову. Ако иком припада у тој ствари меродавна реч, то наиста Шерцлу, који је већ од 23 године знао 32 језика, а сада, у својој 41. години, зна више него 100 језика, дакле је у том далеко надмашио и самог гласовитог кардинала МезоФантија, који је зпао 58 језика. Ево дакле шта вели тај чешки МезоФанти у уводу своје граматике рускога језика о учељу страних језика: Детињско доба није ради своје неразвијености и ради недостатка потребног душевног развитка нимало згодно за учење језика; такво учење пије продуктивно и обичпо бива на штету, јер ограничава или битно задржава развитак детиње снаге и иодобности. Дете може истипа да научи да приклапа туђим језиком, освојив извесну количину реченица и обрта конзервационог говора, али такав је говор но правилу пука механичка продукција, несвесно ионављање онога, што му се неуморно нре казивало. Учи ли пак развијеније дете, које већ у неколико говори својим матерњим језиком стран језик, онда оно може свакако да иаучи да добро говори тим језиком, али увек на штету матерњега језика, који ће у толико већма занемаривати, у колико боље присвоји себи стран језик н у колико га већма предноставља, јер у два језика, у свом и страном, не говори пиједпо дете једнако добро. За учење језика потребан је до извеспе мере развијен разум и неки степен интелектуалне самосталности ; такво учење, ако ће да буде увенчано жељеним успехом, нека се отпочне дакле истом у зрелијем добу, по моме мњењу не аре него у иетнаестој или шестиаестој години. Почињући од тог доба кма учење језика у себи особиту, пре неосећану драж и тек од тог доба показују се у истини благодарни поељедци тога учења: намћеље јача, оштроумље и уобразиља се побуђују, круг разума се шири, неопходном за постигнуће цељи истрајношћу премишљање се снажи и помоћу темељпога нознавања странога језика боље разумевамо строј свога језика. Почињући од нетнаесте године свак је нодобан да научи темељно с.тран језик, наравски уз предноставку, да учепик није још изгубио неоиходно за тај посао намћеље; многи су још и у дубокој старости учили туђе језике и т<> са знаменитим успехом. У Европи нема језика, ког неби могао ученик, ако се дневно занима њим но два сата марљиво, савесно и иа основу добро саставл^еног упутства, за годипу дана тако да паучи, да тај језик разуме, да правилно изговара својствене му гласове и да га доста течно и иравилно говори. Где то ученик не ностигне, ту је имао или иеснособнога учитеља или рђаво, неметодичко упутство, или није имао нормалне нодобности, или није имао ни воље, ни истрајности, нити се трудио савеснп. Многи мисле, да језикословпе штудије, ако ће да буду успешне, изискују неопходно неку особиту даровитост, пеобичпе нодобности и изврсно намтење, али се јако варају Такво минтљење годи веома огшма, који су одвећ лењи, да нешто као што ваља науче, или који нри учењу страних језика нису постигли успех, те би кривицу за свој неуспех ради да свале на друге, са свим