Школски лист

- 148 —

Тек иошто учениди умеју са свим сигурно да нађу и именују сваки број, да растворе сваки број у десетице и јединице и сваки број десетица и јединица да скуиеу један број, тек онда је време да се пређе на писмено бележење бројева. Поступање је при том исто као и у иређашњем колу. Обично ће бити довољно да се деци каже, да се десетице пишу лево, а јединице десно. При писању и читању бројева ваља децу увек упозоравати на тај положај десетица и јединица и нарочито треба много диктирати такве бројеве, који се означавају истим циФрама, н. пр. 46 и 64, 58 и 85 итд., да деца увиде, да исте циФре не значе увек исти број. За веџбање у нисању бројева нека иослужи и низ 1 —1 == 2, 2- ј -1=^З до 99-{-1 = 100, у ком се разуме се сваки резултат нише ирегледно један испод другог. Сабирање. Пошто је овде круг бројева већ већи, то се иредузима свака рачунска операција за себе. Бројеви, који треба да се саберу, зову се сабирци , а број, који се добије, кад се сабирање сврши, зове се збир■ То разјашњење нећемо иредузети одмах у иочетку, јер прво мора да је ствар ту и тек носле јој се каже име. Тек пошто деца на стварима дођу до увиђења, могу им се казати одредбе. а) У пом се реду стављају задатци и кано се решавају. Најнре се додају основни бројеви и то: аа) на основне бројеве, бб) на чисте десетице, вв) на помешане десетице, најпре без, носле са арелазом у идућу десетицу; н. нр. аа) 8 —(— 7; бб) 40 —ј— 6; вв) 23 -ј- 5; 46 -|- 7. Решење се постиже у сваком случају помоћу рачунаљке. Код 8 -ј- 7 се ради : 7 — 2 -|- 5, 8 -ј- 2 = 10, 10 -ј- 5 = 15, дакле је 8 -|- 7 — 15. Задаће 40 -|- 6 и 25 -|- 5 не иотребују решавање, ресултат се каже сам. Код 46 -ј- 7 ради се: 7 = 4 -|- 3, 46 -ј- 4 = 50, 50 -|- 3 = 53, дакле је 46 -|- 7 = 53. Код сабирања основних бројева на основне бројеве ваља још да се примети, да треба сваки основан број на све основне бројеве од 1 — 9 да се дода, што даје 9 нојединих веџбања. Код задаћа, код којих збир прелази број 10, ваља нарочито у том да се веџба, да се један сабирак тако разложи у два дела, да се додатком тога једног дела други сабирак допуни на 10. Кад ваља 8 -|- 6 да се сабере, онда мора ученик одмах да види, да на 8 Фали још 2, на да се 10 добије; због тог раствори он 6 у 2 -|- 4 и рачуна после: 8 -]■ 2 = 10, 10 -|- 4 = 14, дакле је 8 -|- 6 = 14. Доцније се каже са свим укратко: 8 -|- 6 = 14. (Ради утврђења нека се задају многе измешане и примењене задаће, и такве са више него 2 сабирка и нека се веџба у грађењу редова у целом бројевном простору од 1 —100. Редови нека почињу са 1, 2 и 3, нека расту за 2, 3, 4 итд. и пека их говори час цео разред, час поједине скамије. час иоједини ученици. Прво нека се изговарају овако : 1 -|- 3 = 4, 4 -ј- 3 - 7, 7 -|- 3 = 10 итд.; после укратко: 1, 4, 7, 10 итд ) За тим се сабирају десетице и то: аа) чисте десетице на чиств и аомешане, бб) иомешане десетице на чисте и иомешане , код последњих без и са нрелазом у друге десетице, н. пр. аа) 40 -|-30, 62-ј 20, бб)40-|-20, 26 -|- 13, 38 -ј- 26. Задатак 40 -|- 30 не иотребује решавања. Код 62 -|- 20 говори се: 60 -|- 20 = 80, 80-|- 2 = 82, дакле је 62 -|- 20 ■= 82. Доцније без решавања. Код 40 -|- 25 гласи решење: 40 -|- 20= 60,