Школски лист

— 149 —

60 -|- 5 = 65, дакле је 40 25 =65. Даље: 26 -ј- 13 ? 2в 10 36, 36 -|- 3 = 39, дакле је 2613 -39. Најпосле 38 |- 26 = ? 38-Ј-20 58, 58 -[- 6 = 64, дакле је 38 -|- 26 = 64. (Гади утврђења задају се и ту разповрсне иомешане и примењене задаће. Од мера и тегова може већ гдешто овде да се номене, н. пр. 1 сат = 60 минута, 1 Фунта - 50 декаграма итд. Задаће о томе само у колико дозвол>авају веџбања, н. нр.: Колико је декаграма 1 Фунта « 26 декаграма? Колико је минута 1 сат и 36 минута?) б) Ва тижо веџба7ве преноручују ее особито редови, т. ј. добивеном ресултату додаје се један исти број. Са мало речи етављен је одмах цео задатак. Учитељ каже: Рачупајте 1 -|- 7/ и ученици ваља да знају да раде овако: 1 -|- 7 8, 8 -|- 7 15, 15 -ј- 7 22 итд. све до 100 или до најближег броја преко сто или иснод сто. Ресултати се лепо пишу један испод другога Такве редове може учитељ врло лако и да коитролише, јер му поглед два већ каже, да ли је добро рађено. Н. пр. ред 7 -|- 7 свршује се са 98, јер се 7 у 100 палази 14 пута са остатком 2 т. ј. 7 се може 14 пута једно на друго додавати, док се не дође до 100 ; ношто је остатак 2, то ред мора да се сврши са 100 — 2 = 98.. Уочи ли учитељ тај носледњи ресултат и још можда два друга н. пр. 35 и 70, то ће моћи са великом вероватношћу да суди, да је задатак добро израћен. Ако нак ред не почиње са 7, него са другим којим бројем н. пр. са 1, 2, 3, 4 . . ., онда ће сваки ресултат, па дакле и носледњи бити за толико већи. Тако у реду 1 ■]- 7 мора бити последњи ресултат 99, у реду 2 -|- 7 последњи ресултат 100 т. ј 98 -|- 2 итд. Други пример: Рачунајте 3 -]- 5! Погпто се 5 у 100 палази 20 нута без остатка, то би последњи ресултат, да се ред почиње са 0, био 160; али ношто се почиње са 3, то учитељ одмах зна, да последњи члан мора да буде 103; дееети ресултат у том реду мора да буде 50 -|- 3 т. ј. 53. — Сличним нремишљањем доћи ће учитељ до лаке коптроле и за сваки други ред. Да веџбања буду још разноврснија, могу да се додају наизменце и но два броја, један пут н. пр. 4, други пут 3, тако да се добије ред 0 -|- 4 4, 4 -|- 3 = 7, 7 -|- 4 11, 11 -[• 3 - 14 итд. Јасно је, да ће овде нослбдњи ресултат бити исти као да смо 7 додавали, т. ј. 98. (Наставиће се ) ОШНОСТ ВАРОШКОГ ВАСПШМ. Јест, драги читаоче, ми живимо у добу Кеуа1еп1а агаМса, кондензираног млека и разни екстракта — па инак сретамо у варошима на сваком кораку укочене и фино углађене младиће, са нлавим или црним паочарима и цвикерима, са номодно култивираним брадама, али пи једног од тих способног за војничку дужност — сретамо госнођице са узаним прсима и бледим лицима, у којима се јасно огледа болесни организам тих „финих " госпођица. Сваки. који је живео или дуже се бавио у којој богатијој вароши или варошици, зпаће ко је тај рушитељ здравља омладине; знаће ко је тај непријатељ ваљаном телесном васпитању — знаће, да је томе свему