Школски лист

— 150 —

узрок: луксуз. Пошто је окупирао центрум образовања и цивилизације, вароши и варошице, шири се он и даље и већ ио мало ночиње да окупира и мирна села У коју кућу луксуз доспе, ту се добива ташто, просто и ћудљиво васпитање. Ту је све њему потчињепо; особито уме да залуди родитеље, да разним слатким речима своју децу мажењем претварају у модерне мекушце, да им усађују у срце оно грамжење за променом и расејаношћу, што је идејал свију унутрашње несавршених људи и морално слабих друштава. Што дужност и савест даном и недељом мучно сазида, то он поруши у једној минути. Он је извор свију опасности варошког васиитања, и сретно је свако оно сеоско дете, које је за времена отргпуто исиод његовог уплива. 0 чему сеоско дете снива као о каквом удаљеном вилинском стану, то се варошком детету износи пррд очи. Али данас је така мода. То се почиње већ код одојчета. Познато је да се душа детиња у првим својим покретима ноказује само као путеност. Што у детету ма какву жељу проузрочи, око тог се најревносније настојава да се и испупи. У место дакле да се ћудљивост малише зауздава, задовољава се свака његова жеља, чим се појави — та детенце још нема разума. Из оваке класе одојчади и деце, чије цело васпитање није ништа друго до мажење, рекрутирају се наши младићи и девојчице, који при најмањем мразу добијају вечиту кијавицу. Али поред култивирања луксуза, комодитета, задоволења, уживања — поред култививмрања луксуза чулне ирироде дакле — култивира се и луксуз духа. Мала Милица тек се одвикла од пелена, а већ јој се тражи гувернанта, да је учи Француском и другом језику, да је поучава оном знању, што га дају школе за старију децу; мари се наиамотним изучавањем разпих декламација, а слатка мати не мож' да с' наужива доста, слушајући своје „мудро" дете. — Мали Славко још не уме да склоии ни најмаљу сриску реченицу, а већ га строги отац учи деклинирању гаепаа, јер ће Славко бити гимназиста, па треба да зна и т. д. Зар да човеку пе буде тешко на срцу, кад види ово вештачко присиљавање и мучење? Умно и душевно претоваривање детета —не назећи на његову снагу —јесте суптилно убијство. Кезумпи оче и неразумна мати ! Ви хоћете мудру децу, а до-бијате стармале ; ви хоћете здраву децу, а добијате цвергове. Свако прерано падражавање иресићава и врло скорим се оиажа нека малаксалост, која може да буде од врло важних посљедица за цео живот. Нрерана живахпост детиња претвара се у дремеж и невол.у или у раздраганост без издржљивости, у глад без анетита, у љубонитство без интересирања, и баш у оним годинама, у којима би по ириродном развитку вал.ало да се развије нотпуна снага младића, није он ништа друго до расејано и немирно биће. Једни се онда зову лењштине, а други глупаци, док су међу тим чеда ли луксузног васпитања. Овде онде нађу се но гдекоји родитељи, који то све признају и кору себе са свог несавесног поступка, — па инак неће да га сз окаиу,