Школски лист

- 172 -

промислимо, увидећемо, да поред свег тога, штоиспити тако важну улогу играју, ипак мпого им што-шта недостаје, а да потпуно одговоре дељи, за коју су постали, за коју ностоје. Због тих недостатака, испити нити су, нити могу бити у потпуном смислу речи огледало шк. рада и напретка; због тога и пису испити она нресија, која учитеља на савесан рад и ред упућујеДа видимо за што?! Испитна општипства, или да се за дапашњи свет и век изразим, испитна изасланства, којих се ствар школе и љена напретка директно тиче, ако им је стало, као што им је задаћа, да добро проуче напредак или назадак школе из иснита, ваља да буду у школским стварима стручњаци. То је једпо врло важно правило. Па баш за то, само онда, кад испитна изасланства буду такова, моћи ће испити у потпуном смислу одговарати задаћама својима, и само ће тади моћи бити напретка но школама. Али. ако испитним изаслапствима та нужна својства ма и најмање недостају, са школским ће се напретком рамати. Наше доба подиже у сваком кутићу школе, и поставља у њих људе, да као стручњаци па њиховом напретку раде. Наше је доба прво тај корак учинило. 11а природно је, да су школе нодигнуте међ народ, који само треба школе, али који их водити и о њиховом се напретку бринути никако неможе. Тек онај зна ценити добро, који зна, што је то добро. У данашњем "добу, та је неумесна ствар дошла у обичај и закон, да је поверен нанредак школе, који се наравно мери но каквоћи иснита људма, који врло често пезнају шта је то школа, шта је то напредак. На толиким местима, због недостатка стручних људи ипситна изасланства иису оно што би требала да су. Па шта је томе понајчешће последица ? то, што такова исиит. изасланства са таким се убеђењима са исиита разилазе, која тумаче да је случајио испитно зло — добро, а случајпо исиитно добро — зло. У таковим случајевима може ли бити оправдан и сам испит?! Учител.и су међусобно и по спреми и по нарави врло различити. Они способпији учитељи, којима је стало до напретка школског, и пеби требали надзора, па ни испита. Али, колики је број такових?! - Грдна већина учитеља спада у другу врсту, те требају још те каква надзора. Но и ови не сви једнаког. Од толиких ове друге врсте учител>а, највећег би надзора требали они „вешти," „опробапи" и „способни" учитељи, који и без икаква озбиљнија рада нолажу испите пред онако нестручним изаслано/гвом са највећом лакоћом, те на тај начин долазе незаслужно до иохвала, материјалних награда. Таковим маневрима невешти учитељи сви без разлике много су заслужнији. Двоструко греши онај, који са знањем греши. Ауторитетом данашњих наших испита дакле немогу се подстрекавати на рад и ред ни једпа друга врста учител>а до оне, која је и сама таковог стручњачког образовања као и неспремна јој испитна изасланства. А тиме је врло мало учињено. Иснити би у нотиуном смислу речи тек тада били оправдани, кад би испитна изасданства бида састављена из оних људи, који су