Школски лист

— 202 -

деморализована негарска раса, која у јужним државама броји 6—7 милијопа. С тога Југ сноси још једнако носљедице ронства, ма да је од ослобођења протекло већ 20 година Док је ностојало ропство у јужним државама, не беше нармдних школа ни за бељце ни за црнце, него само чриватних школа за аристокрацију, за госнодаре робова. Тек годинама после еманципације робова уведене су народне школе и оне су у оиште јако поиравиле и нодигле културне одношаје Југа. Заиста се мора човек дивити, да међу црном расом на Југу поетоје 47 нормалних школа за образоваље црних учитеља иучитељица, и да има 17.816 слободпих народних школа, које нолази више него један милијон црних ученика. Даље ностоје међу црном расом на Југу 34 виших школских завода, 17 универзитета и колегија, 22 богословије, 3 нравничке школе, 2 лечничке школе и 2 завода за црне глувонеме и слепе, који оу основани већином приватним завештањима. Али још мпого остаје да се уради, да се онет исправе греси рпнства на Југу, јер сва морална система на Југу отрована је нређашњим ронством. По иопису од г. 1880. зна на Југу од б бирача само један да чита и пише.

ГОДИШМ ИСПИТ ШКОЛСКИ У СЕНТ-АНДРЕЈИ. Јуче т. ј. 6 јула одржан је у Сент Андреји иснит школски нод председништвом Преч. господина Ј. Мађаревића проте и у присуству многобројних гостију, — најотмеиијих грађана сент-андрејских. Беше ту, осим шк. унравитеља и местних пароха, г. градопачелник Ев. Думча један између иајревноснијнх заузимача за школску ствар, велики каиетан, римокат. свећеник, ви1не адвоката, будимиештански унравитељ школски у јосифовом иредграђу, срески судац и"т. д. Срнска осн. школа сент-андрејска је четирразредна и деца су исиитана из свију за ноједине разреде проиисаних иредмета. С радошћу и особитим задовољством морам констатовати, да одговори дечији, којима ни са дидактичне ни са методичке стране никаке мане не нађосмо, изненадише присутне госте, и ми видесмо на лицу свакога знаке одобравања н признања према учитељу. Нарочито се одликоваху старији ученици у нознавању српских књижевника и несника, почињући од Доситија Обрадовића и П. Петронића Његуша, наводећи најглавније црте из живота њиховога, па све до садањих, који се у животу налазе; за тим у земљои;:су, рачуну, црк. појању, сриском и мађ језику; врло лено одговараху из природоииса, и т. д, Многи учитељи и учитељице имају ту слабост, да приређују исните ио сиољашпости сјајне, и којекаквим нарадама и излишностима теже, да са таковим испитима учине пријатан утисак нч, родитеље истичућ'.! н једине даровитије ученике. При таковим иснитима никад се не може сазнати истини, прави уснех, то личи на лепу румену јабуку, коју кад пресечемо, нађемо, да је изнутра трула; на овоме исниту видели смо прави продукт зпања дечијег. Као што сам извештен у меродавиом кругу, сент-андрејска српска осн. вероисп. школа једна је од најбољих у будимској енархији, јер учитељ г. П. Берић