Школски лист

— 205 -

зоре, дивну рађевину нриправница Седлареве, Грковићрве, Снајићеве, Даринке Берићеве и Жарије Ловановићеве, које је рађевине дала радити госиођа Александра Викарева. Госиођа Јелисавета Кирјаш вића, ]>- рта Живановића, Јелка Стојковића, госпођице Катинка Бикарева, Иава Бркићева, Милица Паланачка и друге, изложише своје красне радове. Послови ученица изложени су били врло укусно, и то како ученица салашке школе у Радовићима, варошких основних и више девојачке школе, тако и прииравпица наших, међу којима има множина вештих радилица у свакој струци ручнога рада. Врло лепе радове изложио је одбор госпођа Сомборских у збирци различите врсте ћилимова, које је урадила вешта радилица Теза Тривунова из Стапара ; из Станишића нослала је госнођа Нана Чунићева лепе послове тамошњих проетих Србкиња, а из Сивца особито су красне рађевине госпођицв Данице Јовановићеве. Сутра ће одбор госпођа све прикупљене ствари спаковати и у Нови Сад одправити, куда одлази и учитељица рада госнођа СоФија ЈорговиКа, да на изложби новоеадској Сомборску дворану намести и за изложбу приреди.

НЕКРОЛОГ. Србску висшу девојачку школу у Панчеву задесио је тешки удар. Честити наставник ове школе Стеван Стојичик , који је нуних 10 година у истој школи ревностно делао, преминуо је у среду 27. Јунија код свога рођеног брата а на рукама евоје старе неутешне матере, на карловачкој нустари Јарковцу близо Старога Пазова, куца је отишао био из Панчева, да се у кругу својих сродних лечи и опорави од дуготрајне болести сушице, која га је дуже времепа љуто мучила. Врли нокојник рођен је у Сомбору 26. Декембра 1846 ; свршио је трећи реални разред у Сомбору 1864. с отличним успехом- Затим је редовно учио србску учитељску школу у Сомбору 1864/5. и 1865/6. и свршио је овде недагогијске науке с отличним успехом. Као најбољи и најдаровитији приправник, по наредби в. кр. угарског наместничког савета од 28. Октобра 1866. под бр. 72.400. добије он ванредну стипендију из закладе Саве Текелије, отиде у Швајцарску, где се за две године, као ванредпи слушатељ у учитељском семипару Циришког кантона у Киснахту, усавршавао у педагогијским наукама и тамо је испит положио; оснособљен је 1869. године у србској учитељској школи Сомборској (сНо 30. Јулија бр. 126.) за учитеља србске главне народне школе са особитом иреноруком. Својим ревностним и љубави нуним радом учитељским у висшој девојачкој школи Паичевачкој, својим заузимањем за просвету иародну, као и својим књижевним радом стекао је покојник себи лепо име у народу нашем. Некадашње ученице његове оплакују га као ваљана учитеља свог, а ербска учитељска школа Сомборска, која се њиме као једним од најбољих својих ученика дичила, са тужним срдцем бележи име његово у читуљу некадашњих својих најславнијих питомаца за вечну усномену! Максим ПаииК протонресвитер жабаљски, који је цркви и народу 50 година као свештеник, а 42 године као нротојереј нослужио, у осамдесетој својој години преселио се у вечност. Покојник је био велики нрл-